Šta je sve potrebno za legalizaciju?
Od stupanja na snagu novog Zakona podneto je više od 200 prijava, a krajnji rok da to učine svi oni koji su gradili objekte bez dozvole je godinu dana od stupanja na snagu novih pravila
Od 16. marta 2013. godine, od kada je Skupština Srbije usvojila Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, podneto je više od 200 prijava, navode u Republičkom geodetskom zavodu.
U Zakonu se jasno precizira da pravo na uknjižbu imaju svi oni objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, a vlasnici su dužni da dostave i dokaze kojima se to potvrđuje. Šta sve može biti dokaz, takođe je precizno navedeno u Pravilniku o uslovima, načinu i postupku sticanja svojine na zemljištu i bespravno izgrađenim objektima, koji je stupio na snagu nekoliko dana posle zakona.
Zakon, kao i Pravilnik, primenjuju se i na one objekte koji su izgrađeni na osnovu građevinske dozvole, tačnije odobrenja za izgradnju i potvrđene tehničke dokumentacije do istog datuma, 11.09.2009. godine i za koje nije izdata upotrebna dozvola.
Svi oni koji, ni po ranije važećim pravilima, nisu podneli zahtev za legalizaciju, moraju znati da je rok da to učine godinu dana, tačnije do 16. marta 2014. godine, pa je potrebno prijaviti se Republičkom geodetskom zavodu, tačnije nadležnom katastru za opštinu na kojoj se nalazi objekat.
Takođe, ukoliko ste podneli zahtev po istim, tada važećim pravilima, iz katastra poručuju da to ne morate raditi ponovo, već će to umesto vas učiniti lokalne samouprave.
Ako se još uvek pitate na koji način možete prijaviti svoju, na primer, kuću koja je izgrađena bez građevinske dozvole, predstavićemo vam u nastavku teksta najvažnije.
Objekat i zemljište se vode na istu osobu
Na samom početku potrebno je naglasiti da pravo upisa u katastar imaju svi oni objekti do 300 kvadratnih metara, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200m², kao i poslovni prostori do 100m². Takođe, pravo na upis imaju i vikendice do 200m², zanatske radnje i pomoćni objekti do 100m² i garaže do 30m².
U Zakonu piše da, ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli, na kojoj se nalazi bespravno izgrađen objekat, ako su ispunjeni svi uslovi propisani zakonom, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisaće pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu.
Zemljište i bespravno izgrađen objekat imaju različite vlasnike
Međutim, veliki broj ovakvih objekata nalazi se na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, pa se postavlja pitanje šta tada učiniti?!
Zakonom se propisuje da je i u ovom slučaju moguće upisati pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljište na kome je on sagrađen, ali je potrebno dostaviti određene dokaze. Dokazi treba da pokažu da je vlasnik nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome se nalazi sporan objekat.
Pravilnik o uslovima, načinu i postupku sticanja svojine na zemljištu i bespravno izgrađenim objektima, precizira da od dokaza, vlasnik objekata, treba da nabavi nekoliko važnih dokumenata. To je pre svega ugovor o kupovini nepokretnosti, ugovor o poklonu, ugovor o razmeni nepokretnosti, pravosnažno rešenje o nasleđivanju, pravosnažna presuda kojom se utvrđuje pravo svojine na zemljištu u korist vlasnika objekta, kao i svaka druga privatna i javna isprava koja je podobna za upis prava svojine sa odredbama zakona kojim se uređuje državni premer i katastar.
Ukoliko se dogodi da vlasnik objekta i vlasnik zemljišta u roku od dve godine, od dana stupanja na snagu ovog Zakona, ne reše imovinsko pravne odnose na zemljištu, vlasnik objekta je taj koji će snositi troškove. Naime, on će morati o svom trošku da utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplati tržišnu cenu tog zemljišta.
Sve dok se ne reše imovinsko – pravni odnosi vlasnik objekta, koji je na toj parceli, može koristiti samo zemljište potrebno za pristup objektu, navodi se u članu broj 5. Pravilnika i to bez prava da gradi ili postavlja objekte na preostalom zemljištu na kome je objekat izgrađen.
Dakle, vlasnik objekta ne sme izvoditi nikakve radove, osim onih koji podrazumevaju tekuće održavanje postojećeg objekta ili izvođenje nekih hitnih intervencija.
Objekat se nalazi na parceli koja je u susvojini
Još jedna od veoma čestih situacija prilikom legalizacije, jeste i ta kada se vlasnici objekata suočavaju sa tim da zemljište na kome se nalazi njihova nekretnina ne pripada jednoj, već više osoba, tačnije ona je u susvojini, odnosno u sukorišćenju nekoliko lica.
U tom slučaju, navodi se u Zakonu, potrebno je pribaviti saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika, kao i dokaze, koji su propisani Pravilnikom.
Čitav postupak legalizacije zavisiće od slučaja do slučaja, kao i od toga da li je dokumentacija uredna i kompletna. Zbog toga vam savetujemo da se na vreme raspitate, ako je potrebno i konsultujete pravnika o svemu, kako se ne biste suočili sa nekim većim problemima.
Ukoliko se, ipak, suočite sa nekim od problema kada je u pitanju legalizacija ili imate neko pitanje, šaljite nam vaše priče na pitanjacitalaca@halooglasi.com i mi ćemo vam uz stručnu pomoć veoma brzo odgovoriti.
Objekti na kojima nije moguće izvršiti upis prava
Pravilnikom je naznačeno da na nekim zdanjima nikako nije moguće izvršiti upis prava, a to su pre svega objekti:
- koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili površinama javne namene za koje postoji javni interes
- koji su izgrađeni u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra
- izgrađeni u zoni zaštite kultrunog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine
- koji se nalaze u zaštitnom pojasu po posebnim propisima
- koji su izgrađeni u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda
Izvor: Halo oglasi