Zakup hala i magacina uz autoput najtraženiji
Kompanije koje se bave velikoprodajom teško da mogu računati da imaju uspešan biznis ukoliko nemaju halu ili magacin za skladištenje robe koju bi posle distribuirali manjim proizvođačima. Ni to danas nije nikakav problem. Oni sa dubljim džepom mogu da se upuste u potragu za kupovinom odgovarajućeg prostora na kojem će, takoreći izgraditi halu po meri, dok oni koji nemaju dovoljno novca, imaju mogućnost da iznajme takav prostor.
Halo oglasi nekretnine će vas provesti kroz to šta se danas nudi na tržištu kada je reč o halama i magacinima, kao i koliko košta kupiti ili iznajmiti takav prostor. Kako bi smo taj posao obavili što bolje, kontaktirali smo za vas Vesnu Stevanović iz agencije „Premium properties“.
Potrebno samo velikim firmama
Firme koje prave, zidaju i montiraju hale i magacine, u najvećem broju slučajeva rade ciljano za poznatog kupca, velike kompanije, kako bi to bio magacinsko skladišni prostor.
Zakupci takvog prostora takođe su velike trgovine koje imaju potrebe za skladištenjem proizvoda. To ne mora biti isključivi razlog, ali je najčešći. Već za dve i po godine otprilike firma ima potrebu da proširi svoj magacinski prostor.
„Primera radi, sada se radi kompleks u Starim Banovcima, predviđeno je skladištenje arhive. To je jedan od velikih problema, a kompanije su to shvatile i kao investiciju. Dobije se to da građani mogu brzo da dođu do podatka, a sa druge strane je i adekvatan način čuvanja dokumentacije“, rekla je Stevanovićeva za Halo oglasi nekretnine.
Tražene hale uz auto-put
Naša sagovornica objašnjava da su hale i magacini najtraženiji, bilo da klijenta zanima da ih „Premium properties“ poveže sa nekim ko će im izgraditi halu ili magacin, ili ih zanima zakup, da taj objekat bude uz auto-put i da je prilaz kamionima odgovarajući.
„Prava hala je nešto na par stubova, ima dobar prilaz za šlepere, a važno je da je prilaz dobro urađen i da ima čeličnu konstrukciju“, objašnjava ona i navodi primer da, ukoliko je objekat na autoputu, mora biti i na strani s koje dolaze šleperi, jer prelazak na drugu stranu auto-puta predstavlja nepotrebno gubljenje vremena“.
Stevanovićeva kaže da su traženi takvi objekti na potezu Dobanovci, Šimanovci, gde je izgrađen i veliki kargo centar i gde su smeštena carinska skladišta ili magacinski prostori.
„Novosadski put, deo oko Altine uz saobraćajnicu, to su mesta koja dobro prolaze. Ljudi gledaju da to bude veliki objekat od 1.000 kvadrata, 2.000 kvadrata, pa da sadrži magacin, kancelarije i „šou rum““, objasnila je ona dodajući da je to idealno rešenje za maloprodajne kompanije.
Visina ili dužina?
Vesna Stevanović objašnjava da i visina igra ulogu, jer nekome baš treba visok plafon kako bi slagao palete u vis, a prostor nema više od 50 kvadrata, na primer, dok drugima visina ne znači.
„Negde je veoma važno pitanje zagrevanja, jer želi da skladišti specifične stvari. Recimo, lekovi imaju potrebu za dobrim magacinima, a to se teško nalazi. Teško je na ogromnim kvadraturama održati sobnu temperaturu“, navodi naša sagovornica dodajući još da neko traži halu sa regalima, neko da bude u kocki, neko u odgovarajućoj širini, neko hoće visinu...
Dobra visina je važna onima koji bi da regale ređaju u vis, a važno je da se vodi računa i o prilazima zbog isporuke robe.
„Teško je pronaći da je na prodaju hala koja će svakome da odgovara, zato je to još jedan razlog što firme vole da grade hale za poznatog kupca“, rekla je ona.
Kako je kazala, hale mogu da se rade namenski, mogu da imaju i specijalne vrste podova, da budu u kontrolisanim uslovima kad je reč o temperaturi.
Zakup od 1,5 do 4 evra po kvadratu, a otkup...
Cena iznajmljivanja takvog prostora kreće se od 1,5 do 4 evra po kvadratu. Cena zavisi od površine, od toga da li je prostor blizu saobraćajnica, od pristupne tačke auto-putu...
A kad je reč o otkupu tog prostora, cene su raznolike, variraju od 1.000 do 3.000 evra po kvadratu, a sve zavisi od niza faktora.
„Svi gledaju da to bude investicija koja se vraća u periodu od 10 do 12 godina, a dobra hala uvek ima cenu. Vrlo retko ljudi pri kupovini mogu da dobiju baš ono što su tražili, pa često kupe zemljište i nađu firmu da im sagradi halu“, objašnjava naša sagovornica.
Idealno je, kaže ona, da taj kompleks bude podeljen na tri dela, odnosno da 30 odsto odlazi na zelenilo, 30 odsto na upravnu zgradu, a ostatak placa na halu. Takođe, odlično je da tu bude i takozvani „šou rum“ gde su izloženi proizvodi.
„To je školski primer – tri puta po 30 odsto i pokazni prostor, odnosno prostor uz kancelarije koji ima izložbeno- prodajni karakter. To nam stiže za zapada i iz regiona i trend je u poslednje vreme“, objasnila je Stevanovićeva.
Prema njenim rečima, ne treba zaboraviti ni deo oko obezbeđenja te prostorije, jer se tu čuva vredna roba.
„Važno je da hala bude fizički obezbeđena, pokrivena alarmom i da roba bude osigurana. To su veliki kapitali i mora sve da bude sigurno“, zaključila je.
