Kada renoviranje „na svoju ruku“ ode predaleko? Za koje radove kazne idu do 50.000 dinara
Šta je dozvoljeno prilikom samostalnog renoviranja stana, na čemu možete uštedeti, a na čemu nikako ne treba? Hajde da otkrijemo
Živimo u vremenu kada i „dobar dan“ od majstora košta, a kamoli usluge i materijal. Uz to, Srbija beleži hroničan manjak majstora i zanatlija, a ove godine biće tačno decenija otkako nam nedostaju kvalifikovani radnici. Građevinska industrija, recimo, tokom cele godine muči muku s manjkom radnika, a to je posebno izraženo leti: iz Infostuda navode da se, usled ovog izazova, vodoinstalaterima nude početne plate od 2.000 evra, a električarima s iskustvom oko 1.200 evra.
Zašto pominjemo sve ovo, posebno u kontekstu sređivanja/renoviranja stana?
Zato što sve veći broj ljudi u Srbiji i regionu ima problem: prvo da nađe (dobrog) majstora, onda da pogodi koliko-toliko razumnu cenu i, naposletku, da rok bude ispoštovan. Radovi se često otegnu, jer majstori prihvataju više poslova istovremeno, pa se i iz tog razloga neki vlasnici odlučuju da sami zasuču rukave i prionu na posao.
Naravno, osim ako imate majstora u kući, vi ste laik i samim tim je limitiran broj stvari koje možete uraditi samostalno, dok, sa druge strane, lako možete da prekršite propise – možda ni ne znajući da postoje. Iako je nekretnina u vašem vlasništvu, zgrada koju delite sa drugima nije, a tu je i pitanje javnog reda i mira, zajedničkih instalacija i tome slično. Dešava se i da ljudi, vođeni željom za promenom i manjkom znanja, ruše noseće zidove što je veliko „ne“.
Stoga vam otkrivamo šta je dozvoljeno prilikom samostalnog renoviranja stana, na čemu možete uštedeti, a na čemu nikako ne treba. Takođe, važno je da znate kome da se obratite i prijavite problem, ukoliko primetite da komšija krši propise, ali ujedno napominjemo da neka opšta pravila važe za sve, mada ima i onih koja zavise od grada, opštine, same uprave zgrade.
U svakom slučaju, uvek je dobro posavetovati se s upravnikom zgrade u kojoj živite i, svakako, pisanim putem (obaveštenje na vratima objekta/lifta/oglasnoj tabli) obavestiti komšije o radovima koje planirate (sa rokom trajanja radova), a koji bi potencijalno mogli da ometaju druge stanare. Ako su radovi ilegalni i utiču na optimalno korišćenje drugih jedinica u zgradi, obratite se građevinskoj inspekciji koja je nadležna da traži njihovu obustavu, zahtev za nabavku dozvole ili vraćanje objekta u prvobitno stanje.
Najoštrija kaznena mera za kršenje propisa iznosi 50.000 dinara.
Šta smete da radite bez dozvole u svom stanu?
- Gletovanje, krečenje, malterisanje;
- Zamena stolarije, radijatora, roletni i zamena prozora;
- Zastakljivanje terase;
- Postavljanje parketa, sanitarija, pločica, klima uređaja;
- Renoviranje kupatila/kuhinje, odnosno izrada kuhinje;
- Lepljenje tapeta;
- Zamena manjih vodovodnih cevi (onih koje nisu centralne).
Dozvola vam uglavnom nije potrebna za tzv. estetske radove, međutim, ako odlučite da premeštate zidove, morate tražiti dozvolu od opštine i platiti taksu koja varira od opštine do opštine, ako maksimalno iznosi nekoliko hiljada dinara.
Šta ne smete da radite bez dozvole u svom stanu?
Pre nego taksativno navedemo za koje sve radove vam je potrebna dozvola nadležnog organa, ističemo da ovo nisu tako česte situacije, jer je, krečenje na primer, nešto što ljudi učestalo rade sami, međutim, za rekonstrukciju, adaptaciju ili sanaciju objekta odlučuju se za kvalifikovano lice. Tu se, pre svega, misli na promenu namene objekta, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, te na ugradnju unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija) u postojeći objekat.
- Pregrađivanje stana;
- Rušenje pregradnih zidova;
- Skidanje radijatora;
- Radovi na vodovodnim vertikalama;
- Zamena ili popravka krova.
Na trenutak ćemo se zaustaviti baš kod zamene/popravke krova, budući da je to jedna od stvari koju građani nekada rade na svoju ruku, ako žive u potkrovlju i nemaju „podršku“ stanara sa nižih spratova da se krov reši (prokišnjavanje, pucanje itd). Sa druge strane, voda koja prolazi kroz pukotine krova može naći put i do instalacija – koje se tiču cele zgrade, a vatrogasci upozoravaju da je taj scenario „idealan“ za požar. Dakle, pokušajte da pronađete zajednički jezik sa komšijama i zajedno, na legalan način, rešite probleme.
Za gorenavedene izmene mora se podneti zahtev nadležnom opštinskom organu. U Beogradu, treba da se obratite Odeljenju za građevinske i komunalne poslove, a uz zahtev je neophodno da priložite dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave i naknadu za Centralnu evidenciju, kao i dokaz o izmirenju obaveza u vezi sa doprinosima za uređivanje građevinskog zemljišta. Ova procedura se kolokvijalno naziva „mala građevinska dozvola“ i nimalo nije jednostavna, tako da je pitanje koliko vam se i vremenski i novčano isplati da sami eksperimentišete. Naime, proces podrazumeva slanje upita opštini na kojoj se nalazi stambeni objekat elektronskim putem, a uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole dostavlja se i idejni projekat sa potpisom odgovornog projektanta i dokaz o vlasništvu nad stanom.
Ako građanin, odnosno vlasnik stana nema izabranog projektanta, opština na kojoj živi mu obezbeđuje bazu iz koje može da izabere stručnjaka.
Cena izrade projekta i taksi
Prvi trošak zavisi od veličine dela stana koji želite da rekonstruišete, mada je neki prosek da usluge projektanta idu od osam do 12 evra po metru kvadratnom. Uzećemo za primer 10 evra. Dakle, za sređivanje dela stana od dvadesetak kvadrata, potrebno je da izdvojite oko 200 evra.
Što se tiče republičke administrativne takse za podnesak o prijavi radova – ona košta 310 dinara. Taksa za potvrdu o prijavi radova, u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i rešenjem o odobrenju za izvođenje radova, iznosi 900 dinara za objekat kategorije A, 4.500 dinara za objekat kategorije B, 5.400 dinara za objekat kategorije V i 5.400 dinara za objekat kategorije G. Više o kategorijama možete pročitati u Pravilniku o klasifikaciji objekata. Ukratko, takse su najjeftinije za nezahtevne i manje zahtevne objekte, u koje spada veći broj „klasičnih“ stambenih zgrada.
Poštujte i kućni red! Radovi u stanovima mogu da se izvode već od šest sati izjutra sve do 13 sati kada kreće vreme za popodnevni odmor. Od 17 pa do 22 sata ponovo je dozvoljeno da majstori zasuču rukave. U Beogradu je, inače, na pomolu novi kućni red koji podrazumeva izvođenje radova od sedam sati ujutru do 16 časova, a onda ponovo od 18 do 22 sata