Kupovina oranica investicija za budućnost
Hektar zemlje sve traženiji i skuplji
25.10.2012.
Od kako je talas krize zahvatio našu zemlju, na tržištu nekretnina beleži se pad cena, bez obzira da li su u pitanju novoizgrađeni stambeni objekti, stara gradnja ili pak velike kuće sa imanjem. Za razliku od nekretnina, poljoprivredno zemljište, kako su nam potvrdili u agencijama, u poslednjoj godini beleži drastičan porast cena, naročito u severnom delu Srbije - u Bačkoj i Banatu. U banatskoj regiji najtraženije su velike površine kvalitetne zemlje, koje kupuju domaći poljoprivrednici, vlasnici već velikih oranica i plodne zemlje.
Pola hektara u zrenjaninskom okrugu ove godine skuplje i za oko 1.000 evra
Tokom 2012. godine u Zrenjaninu se, kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, osim porasta cene, oseća i veća potražnja, ali i promet. „ Cena zemljišta jeste skočila, pa se sada oko pola hektara zemlje kreće i oko 5.000, 6.000 evra, ako ne i više“, naveli su nam u zrenjaninskoj agenciji „Galeb“. Najtraženija, ali i najskuplja je plodna zemlja koja se nalazi bliže putu i to u područjima u Melencima, Ečkoj, ali i na putu ka Kikindi.
„Trenutno je zanimljivo to što se u blizini Zrenjanina prodaje zemlja koja se nalazi u velikom komadu i koja je kao takva dosta skuplja od manjih površina“, objasnili su nam u agenciji „Sigma“. Kupci, uglavnom poljoprivrednici, traže velike površine obradive zemlje, po cenama koje veoma često dostižu i 8.000 evra, jer žele da objedine svoja imanja i upotrebe što veći broj poljoprivrednih mašina koje poseduju. Iako su oni uglavnom naši ljudi, nije retkost ni da se stranci raspituju za kupovinu zemlje. Tako je u blizini granice sa Rumunijom, u selu Radujevo, zabeležena prodaja obradive zemlje baš strancima, ispričali su nam u agenciji.
Razlozi za kupovinu su različiti, pa se kao neki od njih navodi i moguć ulazak Srbije u Evropsku Uniju, kao i davanje državnih subvencija. Međutim, još uvek ima onih kupaca, i to u ne tako malom broju, koji prodaju svoje njive kako bi rešili stambeno pitanje deci. „Kada nam dođu klijenti, uglavnom iz seoskog dela, kojima treba stan za decu ili unučiće u gradu i koji žele da prodaju svoju njivu kako bi došli do novca, mi odmah znamo da će se takva prodaja veoma brzo ostvariti, jer je potražnja za zemljom zaista velika, što nije slučaj kada su u pitanju kuće sa imanjem“, naveli su nam u zrenjaninskoj agenciji „Sigma“. Tako se uprkos cenama od oko 18.000 – 20.000 evra dobre kuće sa imanjem veoma teško i slabo prodaju.
U Subotici niko ne želi da proda zemlju
Poljoprivredno zemljište u Subotici je prilično skupo, a osim toga niko neće ni da ga prodaje. Razloga za to je mnogo, naveli su nam u agencijama, pa je tako skoro nemoguće kupiti 10 hektara zemlje u komadu. Cene najviše zavise od toga gde se ono nalazi, tj. da li je peskovit teren ili ne, pa je za oko pola hektara potrebno izdvojiti od 3.000 do 6.000 evra.
Kako su nam ispričali u novosadskoj agenciji „House“, slična situacija je i u Novom Sadu, gde su cene oranica skočile, najskuplja je obradiva zemlja u blizini puta, a dosta se traži i industrijska zemlja. Kupci su velike gazde, koji traže isključivo veće površine i to u komadu, po cenama koje za oko pola hektara zemlje dostižu i 8.000 evra.
U Sremskoj Mitrovici pola hektara zemlje duplo više vredi
Kada je u pitanju Srem, najbolja situacija je u Sremskoj Mitrovici, gde kupci koji poseduju novac, a imaju rešeno stambeno pitanje, sada kupuju zemlju. Zbog toga je u ovom kraju skoro nemoguće naći slobodnu, dobru zemlju, jer je potražnja velika. „Nekada je za oko pola hektara zemlje trebalo 3.000 do 4.000 evra, a sada duplo više, tačnije 6.000, 7.000 evra“, naveli su nam u agenciji za nekretnine „Justicija“. Naročito je atraktivna ona zemlja koja se nalazi u industrijskoj zoni ili bliže putu, dok je ona u seoskom delu jeftinija zbog slabije potražnje.
Zemljišta najviše kupuju bogati seljaci, koji imaju mehanizaciju, pa se nakon kupovine ona veoma često i iznajmljuje i to preko licitacija. Tada je početna cena izdavanja uglavnom oko 300 - 350 evra, ali veoma često dostigne i 700 - 750 evra. Zbog svega toga, u Sremskoj Mitrovici ljudi koji žele da ulože novac više ne kupuju stanove niti kuće, jer takvu investiciju smatraju nesigurnom, već se odlučuju za poljoprivredna zemljišta.
Seosko imanje sa kućom i izvorom u Aranđelovcu 20.000 evra
Južno od Beograda situacija je malo drugačija, pa se ne može reći da se beleži kako veći promet, tako ni nagli skok cena obradivog zemljišta. Kako su nam naveli u aranđelovačkoj agenciji „Euro-stan“ cena poljoprivrednog zemljišta se nije menjala i retko ko želi da kupi samo zemlju. Najveća je potražnja za seoskim imanjima i to po cenama od oko 20.000 do 25.000 evra, koja sadrže kuću, kao i oko jedan do tri hektara zemlje, sa izvorom vode na njoj. Njihovi kupci su uglavnom naši ljudi koji žive u inostranstvu.
I u Jagodini, kao i u Kragujevcu cene su na istom nivou kao i početkom godine, a potražnja za zemljom je mala, skoro da je i nema, rekli su nam u agencijama.
U Vojvodini u upotrebi „jutro“ umesto hektara
Sve više se u Vojvodini pri kupovini zemlje može čuti izraz „jutro“. Naime, on predstavlja meru za površinu zemljišta i iznosi 57 ari, odnosno nešto malo više od pola hektara. Veoma često se umesto jutra koristi i izraz „lanac“, koji ukazuje na istu površinu obradive zemlje.
Dakle, u odnosu na jug, hektar zemlje severno od Beograda sve je skuplji, ali i traženiji, pa se prodaja odvija i po mnogo većim cenama nego pre godinu, dve. Da li je takva situacija i sa zemljom koja pripada državi otkrićemo vam u narednom periodu.
Izvor: Halo oglasi