Najisplativije grejanje ove sezone
Kako se bliži zima ljudi sve više razmišljaju o najisplativijem načinu grejanja i na koji način će obezbediti toplinu u svom domu. To se čini kao težak zadatak, jer je pelet u odnosu na prošlu sezonu poskupeo oko 60 odsto, dok su drva i ugalj skuplji za 50 odsto.
Međutim, cena nije jedini problem, već i nestašica. Kako bi obezbedili ogrev za sledeću sezonu mnogi su počeli da ga kupuju još u maju, tako da u ovom trenutku većina ljudi zna kako će se grejati tokom zime. Velika količina peleta je stizala iz Ukrajine, a kriza upravo u toj zemlji dovela je do povećanja troškova seče šuma. Novonastala situacija dovela je do toga da je skuplje grejati se na drva nego na struju.
Prošle sezone po ceni od 5.000 dinara za kubik drva, grejanje stana od 60-ak kvadrata koštalo je 42.200, dok je danas 62.000 dinara. Mnogi su se zbog toga odlučili upravo na grejanje na struju, ili pak dogrevanje, a staro rešenje (TA peć) i dalje se čini kao veoma praktično.
Pre nego što zaključimo koja vrsta grejanja je najisplativija ove sezone potrebno je da predstavimo svaku od njih.
Centralno grejanje
Sezona grejanja u Srbiji počinje 15. oktobra i traje do 15. aprila, osim ako vremenske prilike drugačije ne nalože. Izuzeci su kada su dnevne temperature niža od 12 stepeni u periodima pre i posle zvanične sezone. Prednosti centralnog grejanja su što je tempratura u svim prostorijama ista i ne ulažete nikakav napor u grejanje svog doma. Najveća mana je to što se računi plaćaju tokom cele godine, a ne samo tokom grejne sezone, a vase grejanje zavisi direktno od gradske toplane.
Upravo te toplane svake sezone traže poskupljenje cena grejanja, dok o tome konačnu odluku donosi Vlada. Ona je donela Uredbu u kojoj su predložene cene, koje se primenjuju od 1. jula 2022. godine. Paušalno plaćanje za stambeni prostor je sada 104,02 dinara, umesto 86,97 dinara, dok je za one koji grejanje plaćaju po potrošnji umesto 5,34 dinara po kwh nova cena 6,51 dinar.
Grejanje na struju
Ovakav vid grejanja smatra se najskupljim, ali kao što smo ranije pomenuli ove godine to nije tako. Najpovoljnija opcija je u ovom slučaju grejanje na TA peći, koje rade po sistemu akumuliranja toplote. Grejalice i uljani radijatori ne zahtevaju mnogo prostora i laki su za montažu, ali troše veliku količinu električne energije.
Etažno grejanje
Grejanje na drva, pelet i ugalj smo pomenuli na početku teksta, a kako je ove sezone sve skuplje, ljudi se okreću drugim rešenjima. Kada su u pitanju drva uglavnom se koriste, jasen, hrast i bukva, pri čemu je važno voditi računa o stepenu vlažnosti. Pelet je česta opcija zbog niže cene, a glavna prednost mu je što zauzima malo prostora i ne ostavlja puno pepela, a nije potrebno ni stalno loženje. Ugalj je “najgora” opcija jer je to najprljaviji vid grejanja, a i najmanje ekološki prihvatljiv.
Grejanje na gas
Gas je nasuprot uglju najviše ekološki prihvatljiv, jer emituje najmanju količinu ugljen-dioksida, ali najveća mu je mana to što nije dostupan u većim delovima naše zemlje. Prosečna mesečna cena za grejanje na gas je oko 3.500 dinara, što je na godišnjem nivou blizu 42.000 dinara.
Solarni paneli – zelena energija
Solarni paneli postali su “idealno” rešenje za grejanje gredajući sa ekološkog aspekta. Njihov životni vek je od 30 do 40 godina, a sistemi sa baterijama pogodni su za male potrošače. Ukoliko imate kuću od 100 metara kvadratnih biće vam potrebno oko 6.000 evra za kupovinu panela, dok je period za koji vam se taj novac “vrati” sedam godina.
Zaključak, koji se sam nameće jeste da cena grejanja zavisi od veličine prostora, kao i od vaših zahteva (da li želite ravnomerno grejanje svih prostorija ili ne). Kada su u pitanju manji stanovi najisplativije grejanje je na struju, a za stanovnike Beograda ili Vojvodine odlično rešenje je gas. Lokacija takođe utiče na način grejanja, te oni koji žive na nepristupačnim mestima mogli bi da razmisle o dugoročnom rešenju – ugrađivanju solarnih panela.