Saobraćajnice dižu cenu zemljišta i do 10 puta
Dok cene poljoprivrednog zemljišta padaju ili su u najboljem slučaju iste, dobru cifru moguće je postići za građevinsko zemljište ili i za poljoprivredno, ukoliko se proceni da parcela „ima perspektivu“, odnosno da će u blizini proći saobraćajnica. Tako svi koji imaju neko parče zemlje, trebalo bi da razmisle da li je na nekoj trasi kuda bi trebalo da prođe put i može li se i za koliko prodati ili kupiti na vreme ako ste firma sa velikim planovima. Halo oglasi nekretnine su istraživale kako to izgleda u Beogradu i okolini.
Svi koji imaju parče zemlje imaju razlog i da čitaju ovaj tekst. U Srbiji se poslednjih godina ubrzano gradi. Gradimo iz evropskih fondova, kreditiraju nas međunarodne finansijske institucije, auto-putevi i važne saobraćajnice niču... Primera radi, samo ove godine počela je u martu izgradnja deonice Surčin-Obrenovac, koja je deo važnog Koridora 11. Kad ta deonica bude gotova, a predviđeno je da to bude u 2019. godini, kompanije koje žele da započnu proizvodnju uz auto-put i da lako transportuju robu do željenih destinacija uzeće plac u blizini. A to praktično znači da će cena takvog zemšljišta drastično porasti. Oni koji imaju poljoprivredno zemljište, mogu da ga po većoj ceni već sada i prodaju.
Ponuda i tražnja
Kako bismo vam proverili u praksi kretanje cena zemljišta uz saobraćajnice pitali smo direktora agencije Beli grad Predraga Stajića kakva su njegova iskustva u praksi. Evo šta kaže.
„U čemu je štos oko formiranja cene – u ponudi i potražnji. Kolokvijalno rečeno, kada imate ledinu na kojoj nema ničega, tu je cena niska. Cene zemljišta se ne menjaju godinama, osim u slučaju kada tuda treba da prođe saobraćajnica – tada cena raste“, konstatuje Stajić.
Stajić objašnjava našim čitaocima da postoji i, u struci poznat, izraz „hope in value“, odnosno procena koliko je perspektivno zemljište, u smislu, da li je planirano da tuda prođe autoput ili neka manja, a važna saobraćajnica. To takođe, kaže on, utiče na cenu. On kaže da to važi i za poljoprivredno zemljište na kojem nije urađena prenamena u građevinsko.
„Ako je namena zemljišta ostala ista, ono ipak može da se proda po 3-4 pa i do 10 puta većoj ceni samo zbog pretpostavke da će mu vrednost porasti. Takav je trend“, rekao je on. Kako kaže, investitori znaju kad je neko zemljište perspektivno i tako i nude veće iznose.
Stajić objašnjava za Halo oglasi nekretnine da je princip isti u Beogradu, ali i u Nišu, isto je da li je reč o Surčinu ili Dimitrovgradu ili svim delovima Srbije gde se nešto gradi. Prema njegovim rečima, kad jednom prođe auto-put u blizini zemljišta, cena drastično raste, a i tražnja.
Zemun-Borča naduvao cene zemljišta
Najbolji primer je izgradnja mosta Zemun-Borča gde je cena ara porasla, jer je zemljište mesecima bilo pod lupom potencijalnih kupaca koji bi da pazare hektare u blizini buduće trase. Na zemunskoj strani mosta Zemun–Borča parcele su odavno razgrabljene, a kompanije su brzo počele da merkaju i hektare na levoj obali Dunava. Cena zemljišta je skočila do 30 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Zanimljivo je da se ar prodavao i za 4.000 evra, jer je mesto za firme bilo veoma pogodno i smanjivalo im je vreme transporta robe. Infrastrukturuni projekti koji bi mogli da poguraju cenu zemlje su svakako i, na primer, završetakŽeželjevog mosta, mosta Ljubovija –Bratunac, zatim najavljeni projekti poput Fruškogorskog koridora, Moravskog koridora, brzog puta Beograd- Sarajevo, ali i velikih projekata poput takozvanog „auto-puta mira“ Niš-Merdare-Priština i sigurno će uticati i na cenu parcela u blizini tih saobraćajnica.
Prosečna cena ara u Beogradu oko 1.100 evra
Prema podacima portala Halo oglasi nekretnine prosečna cena ara u Beogradu kada je reč o građevinskom zemljištu iznosi 1.114 evra, a samo u opštini Surčin, primera radi, iznosi 1.028 evra. U Nišu je građevinsko zemljište jeftinije, pa u proseku košta oko 850 evra po aru. U Sremskim Karlovcima, cena ara je 415 evra, a najavljeno je da će tuda proći Fruškogorski koridor.
Ko najviše kupuje placeve?
Ovakva vrsta kupovine najviše zanima velike kompanije izvoznice i vlasnike placeva, koji će konačno svoju zemlju moći da prodaju ozbiljnom investitoru po pristojnoj ceni. Placeve uz važne saobraćajnice ne kupuju samo investitori koji bi da grade fabrike, već i oni kojima je cilj da grade stambene zgrade manje kvadrature.