„Da je novinar biti lako, novinar bi bio svako“
Novinarstvo je profesija koja ima veliki uticaj na javno mnjenje, jer doprinosi kreiranju stavova o određenim segmentima života kao što su politika, zdravstvo, školstvo, životni standard i drugi faktori u okviru jedne države.
U savremenom dobu u kome je „svet postao globalno selo“ kako je davno rekao teoretičar komunikacija Maršal Makluan, građani su zatrpani različitim informacijama od kojih treba selektovati one „prave“, a sve veći izazovi su pred novinarima.
Glavni izazov jeste preneti tačnu informaciju velikom broju publike i sve to učiniti sa merom uz prisustvo novinarske etike, koje je sve manje u savremenom svetu. Glavna pretnja savremenog načina informisanja jeste tabloidno novinarstvo u kome ekskluziva prednjači nad etikom.
Novinarstvo - poziv ili zanimanje?
„Novinarstvo nije posao već je poziv i iz tog razloga novinar ne može da bude svako. Potrebno je da prođe dosta iskustva, komunikacije i obrađivanja različitih tema da bi neko sebe mogao da nazove novinarom“, ističe Anica Radisavljević, novinarka dopisnica lokalnog medijskog portala Boom93.
Kako kaže, želja da se bavi novinarstvom kod nje se pojavila u vidu hobija, a tu želju je pre nekoliko godina sprovela u delo i svakog dana sve više je uverena da je novinarstvo način života.
Da nije jedina svedoči i primer televizijske reporterke, koja je ljubav prema novinarstvu gajila od malena: „Oduvek mi je bila želja da se bavim novinarstvom i da poput velikih novinarskih imena obrađujem teme iz crne hronike. Čak sam još u osnovnoj školi pratila emisije koje su imale tu tematiku i želja mi je bila da istražujem poput detektiva svaki slučaj ili nesreću koja se desi, danas to i radim“, objašnjava Slađana Nedeljković, novinarka emisije Crna hronika na Kurir televiziji.
Ona dodaje i da je novinarstvo za nju ljubav pre svega, a onda profesija koja je imala veliki uticaj na njen život: „Uspela sam da postanem još hrabrija, da više cenim ono što imam i da budem još odlučnija u nameri da promenim na bolje društvo u kojem živim“.
Kako se stiče iskustvo u novinarstvu?
Bez obzira što se novinarstvo razlikuje od drugih profesija po velikom broju faktora, jedno je isto:
„Iskustvo se stiče godinama“.
„Iskustvo se ne stiče lako i svaki iskusan novinar mora proći neki staž“, napominje Radosavljevićeva i dodaje: „Iza velikih novinara stoje godine iskustva u ovoj profesiji, veliki broj obrađenih tema i dosta kontakata sa različitim vrstama sagovornika, koji im uvek mogu biti od pomoći“.
Iskustvo se stiče i voljom novinara da radi na sebi i na sticanju poslovnih kontakata, rada u različitim redakcijama i „pečenju zanata“ kojim će se baviti u budućnosti. Iskustvo sa kvalitetnim obrazovanjem i komunikacionim veštinama dobitna je kombinacija za bavljenje ovom profesijom.
„Tokom studija radila sam kao novinar u fakultetskom časopisu „Politikolog“, zatim sam postala urednica istog, godinu dana kasnije imala sam praksu u Udruženju novinara Srbije, potom u novinskoj agenciji FoNet, da bih kasnije volontirala na Radio Televiziji Srbije, zatim radila kao novinar na vazduhoplovnom portalu Tango Six, a potom postala novinar reporter na Kurir televiziji, tako je teklo moje novinarsko iskustvo“, objašnjava Nedeljkovićeva i dodaje: „Iskustvo isključivo zavisi od samog novinara, jer ga mi na fakultetu i nismo imali u meri u kojoj smatram da je bitno svakom od nas koji želimo da se bavimo ovom profesijom“.
Navedeni primeri su dokaz da su iskustvo i volja za istim glavni put za bavljenje novinarstvom.
Koliko je bitno formalno obrazovanje za buduće novinare?
„Zagovornik sam toga da je formalno obrazovanje dosta važno zbog određene doze pismenosti. Nažalost, veliki broj novinara nije pismen, zato svaki novinar mora ići u korak sa vremenom i kad je u pitanju korišćenje tehnologija i sredstava komunikacije“, izjavljuje Radosavljevićeva.
Kako napominje, Fakultet političkih nauka, smerovi za komunikologiju i drugi fakulteti koji nude adekvatno obrazovanje uz poznavanje pravopisa i formalnog obrazovanja ključ su za bavljenje novinarskom profesijom: „Ja sam i dalje student Pravnog fakulteta, ali smatram da mi to može doprineti takođe u bavljenju novinarstvom, jer poznajem pravnu terminologiju i pravo kao takvo i može mi biti osnov za veliki broj tema iz te sfere“.
„Završila sam Fakultet političkih nauka i svestranost je ono čime raspolažem nakon završetka osnovnih i master studija novinarstva. Poznavanje novinarske etike, načina i stila izražavanja i novinarskih formi dali su mi veliki doprinos u bavljenju novinarstvom,“ ističe Nedeljkovićeva.
Da li važi radno vreme za novinare?
Novinarstvo shvaćeno kao profesija veliki broj urednika i medijskih radnika pokušao je da smesti u okvire radnog vremena ili da ga na neki način prilagodi radnim satima, ali sve je teže uraditi to.
Razlozi su brojni, pre svega jer većinu radnih sati diktiraju događaji koje novinar prati: „S obzirom da se bavim temama iz Crne hronike, moje radno vreme diktira događaj koji pratim ili suđenje na koje odlazim. Nekada se dešava da suđenja kraće traju, a nekada čak i tri do četiri sata provedem na istom. Ukoliko se dogodi nesreća van Beograda, svesna sam da ću se zadržati na terenu duže od predviđenog“, kaže Nedeljkovićeva.
„Ukoliko radimo teme iz zabave lakše je napraviti raspored, ali kada se obrađuje crna hronika ne postoji radno vreme jer ga diktiraju događaji. Ukoliko se novinar bavi temom automobilizma, on lakše može svoje vreme prilagoditi sagovornicima i završiće sve u predviđenom roku“, zaključuje Radosavljevićeva.