Da li biste voleli da vam je posao pravljenje domaćih slatkiša?
Intervju: Živorad Bosiljčić - bombondžija
26.5.2014.
Redakcija Halo oglasi/POSAO, jednoglasno je odlučila, da prva među pričama bude „najslađa“ od svih, priča o beogradskom, nadaleko čuvenom, bombondžiji.
Smeštena u Ulici Gavrila Principa 14, okružena starim Beogradom, radnja Živorada i Branislava Bosiljčića punih 77 godina odoleva naletima savremenog života, u kojoj nasmejani ljudi svakoga dana prave originalne, domaće slatkiše.
Ambijent bombondžijske radnje podseća na najlepši, veseli kutak iz Andersenove bajke. Jer, zaista, sve je i počelo kao u bajci...
Branislav Bosiljčić imao je samo 12 godina kada je pristigao u Beograd bežeći od bede i nemaštine. Prvo se zaposlio kao lučki radnik, a onda je krenuo da uči zanat kod pekara i bombondžija. Davne 1936. godine otvara svoju prvu i jedinu bombondžijsku radnju, koja je bila jedna od 120 zanatskih radnji takvog tipa u Beogradu. Pregurao je Branislav mnogo toga preko glave od čega su rat, promena sistema i modernizacija sigurno jedne od najtežih teškoća. Sačuvao je svoju porodicu, posao, stare alate i recepture koje i dan danas koriste njegovi unuci, Branislav i Živorad Bosiljčić i to posle tačno 77 godina.
„Recepti su isti kao i pre 50 godina. Neki recepti su čak i stariji jer ih je deda Branko nasledio od svojih majstora . Pojedine proizvode smo prilagodili zahtevima današnjih kupaca . Na primer, deda Branko je imao dva do tri ukusa ratluka, a mi sada imamo 15. Naši kupci vole da imaju veliki izbor, a često i sami predlažu nove ukuse i kombinacije“, sa osmeh na licu piča Živorad Bosiljčić
U radnji su zadržani čak i predratni kalupi, modle, stari recepti, jedino su dodati motori da okreću mešalice i seckalice, koje su zamenile ruke. A tajnog sastojka, ratluka i slatkiša, nema.
„Nema nikakvog tajnog sastojka. Razlika je u tome što su naši proizvodi dnevno sveži i takvi se konzumiraju. Nema lagerovanja, pravimo samo onoliko koliko možemo da prodamo i tako svakog radnog dana u godini . To nam daje priliku da izađemo u susret i pomognemo mušterijama sa posebnim zahtevima. Tako smo pre nekoliko nedelja napravili ratluk bez glutena na molbu majke čije je dete alergično. E to je taj "tajni sastojak". Ljubav prema poslu i direktni kontakt sa našim kupcima koji nam daju povratnu informaciju o kvalitetu proizvoda“, navodi naš sagovornik.
Koliko su nadaleko čuveni ratluci i bombone iz ove čarobne fabrike slatkiša govori podatak da osim Beograđana i stranci rado svraćaju i što je najvažnije sa osmeh se uvek vraćaju svakog narednog puta , jer konkurencija je daleko iza njih.
„Nekada je u Beogradu bilo blizu 120 radionica za izradu bombona, a sada smo ostali samo mi. Tako da konkurenciju u samom Beogradu nemamo ali postoji još radionica širom Srbije koje rade na isti način kao i mi. Naravno, trudimo se da idemo u korak sa potrebama tržišta. Napravili smo i ambalažu za kupce koji nose na poklon naše proizvode širom sveta.“
Na naše pitanje, da li ste ikada poželeli da ovaj posao zamenite nekim drugim, Živorad je odgovorio:
„Ne! Ni u jednom momentu se nije postavljalo pitanje odustanka od posla“.
Jedina „tužna“ strana naše priče je ta što se ovaj zanat u školama ne uči.
„Naš zanat se nažalost ne uči u školi, jer ga od 1983. godine nema u školskom programu. Uglavnom se prenosi s kolena na koleno i kao takav jedino može i da opstane. Mi se nadamo da ćemo preneti ljubav prema ovom zanatu i znanje na našu decu.“
A mi se nadamo da ste se vi već uputili put našeg Bombondžije, po jedinstvene slatke ukuse kojima ćete ulepšati sebi, kao i svojim najmilijima, dan.
Prijatno!
Izvor: Halo oglasi