Da li je isplativiji zanat ili diploma u rukama?
„Ko radi ne boji se gladi”, dobro poznata poslovica, u poslednje vreme sve češće sa sobom povlači pitanje – da li više profitiraju zanatlije ili akademski građani?
Opadanje inetersovanja za fakultetskim obrazovanjem, želja da se što pre dođe do novca i primeri koji pokazuju da se zanatom može steći i više nego dovoljno jasno ukazuje da zanat polako uzima primat kada su u pitanju poslovi kojima mlađe generacije žele da se bave.
Moguće je i jedno i drugo
Diplomirani vaspitač, Dragana Kovačević iz Beograda, već šest godina radi u struci u privatnoj predškolskoj ustanovi, a pored toga privatno pruža usluge manikira i pedikira i kaže da joj taj posao daje finansijsku sigurnost: „Zanat je zlata vredan u ovo vreme kad je nadogradnja noktiju postala uobičajena. Ljubav prema manikiru gajim od malena, a veća zarada podstakla me je da se bavim tim poslom”, objašnjava Kovačevićeva.
Prema njenim rečima zanat joj je pomogao da plati kiriju i račune u privatnom stanu u kojem je stanovala, a u isto vreme uspevala je da platu uštedi: „Zahvaljujući uslugama manikira uspela sam da platu uštedim i skupim dovoljno novca za učešće za stambeni kredit i sada živim u svom stanu”.
Kako kaže, planira da se razvije što više u tom poslu i često ide na edukacione kurseve vezane za manikir i pedikir, a pored ovih usluga u bliskoj budućnosti planira da se oproba u još jednom zanatu:
„S obzirom da me često klijenti pitaju da li pružam i usluge nadogradnje trepavica, došla sam na ideju da uskoro započnem i završim kurs za pružanje tih kozmetičkih usluga”, zaključuje ona.
Trnovit put do akademskog uspeha
„Drugačije sam zamišljala sebe u 29. godini”, ovim rečima svoju ispovest započinje Anastasija Petronijević, diplomirani ekonomista iz Kragujevca. „Cilj mi je bio da radim u velikoj korporaciji i da se bavim poslovima ekonomiste, a nažalost u gradu u kojem živim sačekala su me zatvorena vrata,” objašnjava Petronijevićeva.
Kako kaže, prvobitno je radila poslove logistike u jednoj firmi u Aranđelovcu, zatim kao sekretarica u jednoj kragujevačkoj firmi, a sada radi knjigovodstvene poslove u privatnoj agenciji:
„Shvatila sam da ako želim da zarađujem novca koliko smatram da mi je potrebno, da moram napraviti sebi priliku u gradu koji nema baš toliko mogućnosti za nas mlade. Moja knjigovodstvena agencija u početku je imala oko pet klijenata, sad ih broji skoro oko 70 što je odlično,” kaže Anastasija.
„Praksa koju sam pohađala osam meseci na jednoj televiziji nije mi donela čak ni ugovor o delu, onda sam odlučila da se oprobam u marketingu i to mi je donelo u isto vreme i zaradu i nove veštine”, priča Jelena Račić, diplomirani novinar.
Kako ističe, pohađanje prakse u svojoj profesiji donelo joj je nova poznanstva, ali teška srca odlučila je da svoj put usmeri na nešto drugo: „Nažalost, profesija koju sam od detinjstva želela u našoj državi svedena je na rub egzistencije i to me je nateralo da se preorijentišem na marketing, gde uspešno radim već dve godine”.
Prema njenim rečima, akademske profesije su dovedene u pitanje, pogotovo u trenucima kada cvetaju zanati, ali i veštine i poslovi koji se mogu steći na internetu: „Poražavajuća činjenica je da neke moje kolege rade za manju platu od ljudi koji nisu završili nikakve fakultete niti imaju diplomu u rukama. Još je gore što je godina na pojedinim fakultetima skuplja od onog što prosečan građanin sebi može da prijušti, a onda nakon toga je upitno hoće li naći posao u struci”, zaključuje Račićeva.
Faktor sreće
Bilo da se odlučite za studiranje ili zanat, jedno je sigurno - faktor sreće igra veliku ulogu.
Pre svega jako je bitno na koji način ćete se snalaziti sa veštinom ili znanjem koje posedujete i da li ćete iskoristiti priliku koja vam se pruži. Zato pre nego što započnete školovanje ili kurs za određeni zanat imajte jasan plan i svoje ideje pretočite u dela.