Dokaz da mali biznis ima perspektivu
Kada je država nakon proglašenja Godine preduzetništva 2016. nastavila s programima podrške za mali biznis i proglasila Deceniju preduzetništva, to je bila jasna poruka da će oni koji „ne čekaju posao, nego ga sami stvaraju“ biti podržani - savetodavno i novčano. Mnogi su ipak ostali skeptici, smatrajući da nije vreme za privatan biznis u Srbiji. Gregor Guberinić iz Beograda, rešio je da dokaže suprotno.
„Sve je krenulo pre tri godine, nekako spontano i od nule. Želeo sam da pokrenem proizvodnju hrane, na početku sam malo o tome znao, ali sam zajedno sa svojm saradnicima učio, kao što i danas to činimo. Zajedno“, počinje on priču za „Halo oglase Posao“.
Bibli je prerađivač mesa i prozvoda od mesa, a danas nakon tri godine, od malog porodičnog biznisa, to je i mesto gde plate zarađuje više od 30 zaposlenih iz okoline Mladenovca. Bibli je većinom posao omogućio lokalnom stanovništvu, i to uz prosečnu platu od 36.000 dinara.
„Radimo takoreći sa svojim komšijama i to gotovo bez prestanka - u tri smene. Odmaramo samo nedeljom. Desilo se da smo u septembru i oktobru prošle godine radili 55 dana bez prestanka zbog povećanog obima potražnje, ali naši radnici se nisu bunili, jer im je svaki sat koji su ostajali prekovremeno obavezno bio plaćen“, objašnjava Guberinić.
Naš sagovornik se hvali dobrim odnosom zaposlenih prema njegovoj firmi, zbog čega je, kako kaže, želeo da uvede neke pomalo zaboravljene vrednosti, posebno u privatnim firmama.
„Tako smo rešili da organizujemo ručak za radnike svakog dana. Imamo posebnu trpezariju u kojoj svi zajedno ručamo i kuhinju u kojoj se hrana priprema. Nekada je to bila praksa po firmama, a ja sam želeo da to oživim ponovo, tako da smo topli obrok pretvorili u zajednički ručak“, kaže on.
Takođe, dodaje, radnici ne nose uniforme za rad kući na pranje, već za te svrhe Bibli ima vešernicu.
„Čiste uniforme ih čekaju na poslu, dakle ne nose ih kući na pranje“, kaže ovaj neobični biznismen.
Kako objašnjava, rešio je i da širi proizvodnju. Za to se uzda u pomoć države, pa je aplicirao za kredit kod Fonda za razvoj, od kojeg očekuje pozitivan odgovor.
Narod najviše kupuje čvarke
Guberinić kaže da su najpopulariniji i najprodavaniji proizvod njegove firme – čvarci, pa je i akcenat na njih stavljen.
„Odlučili smo se da stavimo akcenat na njih, jer su oni deo naše tradicije, i veoma omiljeni i česti na našoj trpezi. Sa čvarcima treba znati, a ja mislim da smo ih mi doveli gotovo do savršenstva. Postoji poseban tok proizvodnje tokom kog treba da su zadovoljeni mnogi uslovi, od zapreminekazana u kom se termički obrađuju, do temperature tokom samog procesa proizvodnje, količine masti, temperature hlađenja i njihovog skladištenja“, nabraja on.
Sve to, nastavlja, utiče na njihov ukus i hrskavost po kojoj su prepoznatljivi.
Bibli još proizvodi i domaću mast, konjsku čajnu i kobasicu, suvi konjski delikates, špic rebra i ekstra dimljenu slaninu.
Prema njegovim rečima, dobra okolnost je što je firma locirana u podnožju planine Kosmaj, na svežem vazduhu, u prirodi, na mestu “ruže vetrova”. Proizvodi se tako suše na bukovoj piljevini, u kontrolisanim uslovima, sve je potpuno prirodno.
„Uspeli smo da spojimo biznis i zadovoljstvo i da oživimo pomalo zaboravljeni ukus proizvoda u kojima smo kao mlađi uživali kod naših baka i deka na selu – pravi domaći ukus“, kaže on.
Bibli proizvodi našli su svoj put i do zemalja regiona, pa ih tako ima na tržištu BiH i Makedonije, na policama renomiranih trgovinskih lanaca.
„Cilj nam je izvoz na tržište EU, već smo krenuli sa pripremama, znamo šta nam je sve potrebno od dozvola, većinu uslova za sada ispunjavamo, ali ima još stvari koje moramo da uredimo. Primera radi, potrebno je urediti da se u toku procesa proizvodnje ne ukrštaju putevi proizvoda i ambalaže“, rekao je naš sagovornik.
Vlasnik Biblija dodaje da je svestan da ništa ne može “preko noći”, pa je sada bitno to što firma ima kvalitne proizvode, a sledeći korak je povećanje proizvodnje i lagera.
„To zahteva dosta ulaganja, pa se uzdam u kredit Fonda za razvoj. Ujedno, porasla nam je potražnja i na domaćem tržištu, jer se potrošači vraćaju našim proizvodima koji su prisutni u svim većim trgovinskim lancima“, rekao je Guberinić.
Saradnja i s nemačkim „Tenisom“
Bibli koji posluje u okolini Mladenovca potvrđuje kvalitet i time što sirovinu uvozi od najpoznatije svetske kompanije “Tenis“ iz Nemačke koja godišnje proizvede oko 15 do 17 miliona svinja. Poređenja radi, u Srbiji se proizvede tri miliona svinja godišnje.
„Trudimo se da najbolju sirovinu pretvorimo u najbolji proizvod i ponudimo potrošačima, jer su oni jedini koji odlučuju da li je nešto dobro i da li će taj proizvod ponovo kupiti“, rekao je Guberinić.