Freelanceri
Fleksibilno radno vreme, solidan honorar, mnogo slobodnog vremena... sve to pa i još poneka prednost više, poput rada za renomirane multinacionalne kompanije, sobom nosi frilensing
I dok frilensing uzima maha u svetu, problem srpskog honorarca je što, možda tržište i prati trendove, ali zakonski okvir kaska, pa su oni koji tezgare u inostranstvu pravno nevidljivi, dok je rad za domaćeg klijenta regulisan, ali donekle.
Nema ničeg lepšeg od toga da se usluge prodaju strancima, jer dobro plaćaju, ali je loša strana takvog posla što zakonski propisi u Srbiji ne prepoznaju statusno određenje ''frilensera'' te vrste. Zato oni u najvećem broju slučajeva rade na crno koristeći razne servise. Ali, očigledno je da se malo njih potresa zbog toga, bar sudeći prema procenama da će u Evropi na tržištu rada u narednih nekoliko godina situacija biti takva da će na svakog stalno zaposlenog dolaziti po jedan frilenser. Procene su da će do 2020. u ovakvoj vrsti angažmana biti oko 50 odsto radne snage i u Evropi i u SAD.
Ugovori ili rad na crno
Kako bismo saznali koja prava ostvaruju honorarci koji rade za domaće gazde, pozvali smo nekoliko institucija, i evo šta kažu.
Trenutno ne postoji poseban osnov osiguranja koji se odnosi na ''frilensere'', odnosno nisu obuhvaćeni propisima koji se odnose na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kažu iz PIO fonda za Halo oglase/Posao i dodaju da je pitanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u nadležnosti Poreske uprave.
U Poreskoj upravi, takođe, kažu da zakonski propisi u Srbiji ne prepoznaju statusno određenje ''frilensera''.
Kako kažu, postoje načini da fizičko lice koje obavlja određenu, neregistrovanu delatnost, plati pripadajuće poreze na legalan način i podsećaju da je za svaki obavljen posao za koji pojedinci mogu biti plaćeni potrebno platiti porez. U suprotnom se, kako stvari stoje, govori o radu na crno.
“Ako takozvani ''frilenser'' prima honorar/naknadu kao fizičko lice, tada bi osnov za pomenutu zaradu bio ugovor o delu ili autorski ugovor”, objašnjavaju u Poreskoj upravi i dodaju da se može registrovati i svoja delatnost registrovanjem preduzetničke radnje ili privrednog društva.
Ukoliko tzv ''frilenser'' postane registrovani subjekt shodno zakonodavstvu Republike Srbije, tek onda može da se govori o obavezama koje iz toga proizilaze, kažu poreznici.
Naravno, sve u vezi registracije delatnosti u skladu sa postojećim propisima, upućujemo vas na Agenciju za privredne registre, koja poseduje odgovarajuća uputrstva/istrukcije na svom sajtu za pomenutu tematiku.
O frilensigu se dosta pisalo i na internetu, pa vas upućujemo na brojne internet prezentacije u Srbiji, koje obrađuju pomenutu tematiku i koje mogu biti korisne ako ste se odlučili da honorarno dopunite sebi budžet.
Već imaju posao, a rade “sa strane”
Inače, frilenseri se uglavnom već nečim bave, a frilensuju ''sa strane''.
Zato, često, imaju svoje Agencije preko kojih rade, ali ima i onih koji rade na crno često koristeći servise poput www.skrill.com, www.payoneer.com ili www.paypal.com kako bi našli “tezgu” i kako bi bili i plaćeni.
Naravno, ukoliko ne žele da upadnu u oči poreskih inspektora osnivaju firme, a koliko ih sve to košta na mesečnom nivou što se tiče doprinosa kažu da zavisi od delatnosti i tipa firme, kao i mesta osnivanja.
Iz svega ovoga proističe da postoje dve strane medalje frilensinga.
I dok je prednost to što mogu da rade koliko im se i kada radi, jer nisu vezani za prostor, niti imaju radno vreme, druga strana je ta što ni na koji način nisu osigurani, a za penziju moraju da se pobrinu preko privatnog penzionog fonda.
Gde se Srbi “prodaju”
Inače, prema nekim podacima jednog od najpopularnijeg portala za ovakav vid angažmana bilo gde u svetu, platforme UpWork, srpski frilenseri nude svoje usluge na sat, dan ili po obavljenom poslu.
To, kao i ostali, u proseku naplaćuju 20 dolara po satu, a usluge nude prevodioci, IT stručnjaci, računovođe, pravnici, montažeri, veb dizajneri, stručnjaci za digitalni marketing.
Potencijalni poslodavac može biti bilo ko, iz bilo kog dela sveta, što najbolje znaju srpski IT stručnjaci, kojima nije strano da svoje veštine prodaju na sat čuvenim svetskim brendovima, poput Gugla, Epla, Majkrosofta...
Slobodnjaci prema analizi portala Payoneer u proseku zarađuju oko 20 dolara na sat, što, kada se sve sabere, može da znači da su veoma dobro plaćeni. Na pitanje ko su srpski frilenseri, odgovor bi ukratko mogao da bude: prevodioci, IT stručnjaci, računovođe, pravnici, montažeri, veb dizajneri, stručnjaci za digitalni marketing.
Sami frilenseri tvrde da sve zavisi samo od njih i savetuju da oni koji se oprobaju u tome, ako se više angažuju, vremenom, mogu da zarađuju i nekoliko hiljada evra navodeći da je za početak ipak, sasvim realno, da se mesečno od frilensinga zaradi nekoliko stotina evra.
Pravnici, ekonomisti, anketari najtraženiji u Srbiji
Frilenseri ne moraju da rade isključivo za strance, mada je to najpopularniji vid angažmana i nesumnjivo najplaćeniji. Raditi honorarno u Srbiji znači da možete sebi da “obezbedite”, kroz neku vrstu pomenutih ugovora penziju i besplatno lečenje, jer honorarce za domaće gazde država još kako vidi.
Najčešće tražena zanimanja na ugovorima o privremeno-povremenim poslovima su obično profesori razredne nastave, vaspitači predškolske dece, defektolozi, regionalni menadžeri prodaje, informatičari, ekonomisti, pravnici, administrativni tehničari, anketari, medicinski tehničari, sakupljači sekundarnih sirovina...
Prosečna cena frilens usluga u svetu
| Tip posla | Cene |
|---|---|
| Pravne usluge | 31 $ |
| Prodaja | 24 $ |
| Programiranje video igara | 24 $ |
| Veb dizajn | 23 $ |
| Finansijska analiza | 22 $ |
| Veb programiranje | 21 $ |
| Računovodstvene usluge | 21 $ |
| Anketiranje i testiranje | 20 $ |
| Prevod | 18 $ |