Ima li pomaka na tržištu rada u Srbiji i regionu: Gde je najveći deficit radne snage?
Tržište rada beleži drastične promene poslednjih godina. One nisu svojstvene samo za tržište Srbije i regiona, već i šire. Mnoge struke u deficitu su poslednjih godina, naročito zanatski profili.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji potreba za visokoobrazovanim profilima konkretno je izraženija u oblasti mašinstva, elektrotehnike, medicine, ekonomije. Smatraju da je to rezultat razvoja tih sektora.
Koji kadrovi nedostaju?
Kada su u pitanju profili nižih kvalifikacija primetan je stalni trend potražnje u oblasti građevinarstva, ugostiteljstva i turizma, trgovine, tekstila i uslužnih delatnosti.
Na osnovu iskazanih slobodnih poslova vidi se da beležimo veću potražnju poslodavaca za profilima iz oblasti informacionih tehnologija, uslužnih delatnosti, trgovine i ugostiteljstva, saobraćaja, ukratko kažu u NSZ. U određenom broju slučajeva zabeleženo je da lica traženih zanimanja nema na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. To znači da nemaju odgovarajuća znanja i veštine.
Teško do zanatlija
U najvećem broju slučajeva se radi o zanatskim zanimanjima: zidar, tesar, armirač, vodoinstalater, keramičar, bravar, zavarivač – rezač gasom, fasader, moler-farbar, elektrozavarivač, elektroinstalater, rukovalac jednostavnim građevinskim mašinama, vozač teških teretnih vozila, vozač autobusa, kuvar, krojač, izrađivač gornjih delova obuće, mašinski tehničar. Nema dovoljno ni medicinskih sestara, građevinskih tehničara, knjigovođa, blagajnika, ali ni lekara, kažu u NSZ.
Ukoliko nema traženih profila ili oni nemaju potrebna znanja i iskustvo poslodavcu se savetuje da se proširi područje sa koga se mogu angažovati potencijali radnici, putem međuregionalnog posredovanja na teritoriji Srbije. Takođe, nekim poslodavcima mogu od pomoći da budu i srodni profili. To nije moguće realizovati kod svih deficitarnih poslova.
Obuke, stručne prakse kao moguća rešenja
Poslodavcima i to u najvećoj meri privatnom sektoru, na raspolaganju su tri seta mera i to: mere namenjene obrazovanju i obuci, pre svega mladih sa tržišta rada poput stručne prakse, sticanje praktičnih znanja, kao i pripravništvo sa visokim i srednjim nivoom obrazovanja.
Takođe, tu su i obuke, koje se na njihov zahtev mogu realizovati, ukoliko na evidenciji nezaposlenih lica nije moguće obezbediti adekvatne kandidate.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za poslednji kvartal 2024. godine, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,1%. U odnosu na drugi kvartal 2024. godine je smanjena za 0,1 procentnih poena, dok je u odnosu na treći kvartal 2023. godine smanjena za 0,9 procentna poena.
Izažen deficit vozača, ugostitelja...
Kada je reč o konkretnim sektorskim problemima prema podacima Udruženja hotelsko-restoraterske privrede Srbije (HORES) u Srbiji nedostaje oko 20.000 radnika u ugostiteljstvu - hotelima i restoranima, pa zapošljavaju radnike iz Bangladeša, Kube, Indije, Nepala.
Već neko vreme sve teže je naći i kvalitetnog i obučenog vozača. Procena je da u ovom momentu Srbiji nedostaje približno toliko i profesionalnih vozača kamiona i autobusa (kao u ugostiteljskom sektoru 20.000). Zapadnoevropske zemlje problem pokušavaju da reše uvozom radne snage sa Zapadnog Balkana, što dodatno usložnjava ionako tešku situaciju u Srbiji. U septembru prošle godine izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja smanjena je starosna granica za vozače kamiona i autobusa. Međutim, veliki broj njih odlaze u Nemačku, Švedsku i rade za duplo veće plate nego ovde. One su sada u prevozu Srbije oko 1.000 evra.
Nedostatak mlađih vozača, malo ih se školuje za taj posao
Direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport, Goran Aleksić, kaže da je neophodno da se podstakne edukacija profesionalnih vozača. Napominje da iz srednjih stručnih škola izlazi godišnje oko 1.000 učenika - smer vozači, a Srbiji godišnje treba od 4.000 do 5.000 vozača. Takođe, svega 10 odsto je mlađih od 30 godina dok je znatno više starijih vozača, što je takođe problem i ukazuje na demografske izazove. Osim svega toga, problem predstavlja i visoka cena obuke vozača u stručnim centrima i u auto-školama.
Moguća rešenja
Jedno od važnih rešenja bilo bi da država subvencioniše tu obuku, kaže Aleksić. Dodaje da bi dodatnim poreskim olakšicama država mogla da stimuliše firme koje se bave transportom tako što ne bi plaćale poreze na platu vozača u prvih nekoliko godina, kao i da akcize na gorivo firmama koje se bave transportom budu kao u nekim drugim zemljama poput Nemačke.
Slični problemi i u komšiluku
Muku sa nedostatkom kadra dele i zemlje u regionu.
Konkretno ove godine u Crnoj Gori gde je prema poslednjim podacima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal 2024. godine, stopa nezaposlenosti iznosila 11,4%. Žale se da u turizmu nedostaju na hiljade sezonskih radnika, koji sve više posao traže u susednoj Hrvatskoj ili nekom drugom konkurentskom mestu. Iako nema zvaničnog podatka koliko je ukupno potrebno sezonaca Crnoj Gori, procena budvanskog Udruženja ugostitelja je da je samo u Budvi, tokom leta potrebno 4.000 sezonaca, kojih na tržištu rada nema dovoljno.
Crna Gora vapi za ugostiteljima
Radna snaga u Crnoj Gori uglavnom je koncentrisana u uslužnom sektoru. Tu je zaposlena većina radnika. Sektori poput ugostiteljstva, trgovine i građevinarstva, beleže najveći rast zaposlenosti, ali i deficit radne snage, zbog čega i Crna Gora uvozi radnu snagu iz drugih zemalja. Mnogi ukazuju da zabrinjavaju demografske projekcije, koje ukazuju na intenzivno starenje crnogorske populacije i smanjenje broja stanovnika u radno sposobnom dobu.
I u Hrvatskoj su zabeleženi negativni demografski trendovi, niski prirodni priraštaj i iseljavanje stanovništva, uglavnom visokoobrazovanih ljudi.
Stranci kao zajedničko rešenje
U Hrvatskoj najviše radnika fali u građevini, turizmu i ugostiteljstvu. Za te poslove i oni dovode strane radnike. Muku muče i da nađu dovoljno kuvara, pekara…
Slično je i u Bosni i Hercegovini. Poslednjih nekoliko godina Bosna i Hercegovina se suočava sa velikim odlivom radno sposobnog stanovništva. Procene su da u BiH nedostaje oko 30.000 radnika različitih zanimanja. Prema zvaničnim podacima Agencije za rad i zapošljavanje, nedostaje najviše prodavaca, ekonomskih, mašinskih tehničara, ali i zanatlija.
Da je situacija alarmantna pokazuje i povećanje kvota za zapošljavanje stranaca. Najveći broj stranih radnika dolazi iz Nepala, Pakistana, Indije i Turske. Prema podacima tamošnjeg Zavoda za zapošljavanje, trenutno ima više od 300.000 nezaposlenih. Procene su da će, poput susednih zemalja, i njima u narednih nekoliko godina u oblastima kao što su građevinarstvo, ugostiteljstvo i prerađivački sektor, biti potrebno oko 100.000 radnika.