Ivana Luković - Pedagog se neprestano mora stručno usavršavati
Intervju: pedagog Ivana Luković
1.8.2013.
Međutim, ukoliko i vi razmišljate da upišete, ili ste već odabrali studije pedagogije na Filozofskom fakultetu, otkrićemo vam gde sve u Srbiji pedagozi mogu pronaći posao, kao i šta sve sa sobom nosi ovaj poziv.
U svet pedagogije ušli smo, kroz razgovor, sa asistentom beogradskog univerziteta na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Ivanom Luković, koja je na naše prvo pitanje, gde kao pedagog u Srbiji tražiti posao, odgovorila:
„Mnogi od nas, odabrali su studije pedagogije jer su želeli da rade kao stručni saradnici u školi ili predškolskoj ustanovi. Međutim, pedagozi se uspešno zapošljavaju i u centrima za socijalni rad, centrima za brigu i zaštitu dece i mladih, domovima za decu i mlade, savetovalištima za mlade, brak i porodicu, dečjim i omladinskim kulturnim centrima, obrazovnim redakcijama u mas-medijima. Ukoliko student ostvari visoke rezultate na osnovnim studijama, najčešće se opredeljuje za master, odnosno doktorske studije pedagogije. Upisivanje viših nivoa studija, daje šansu mladim pedagozima da se profesionalno orijentišu na istraživački rad. Kada je reč o Beogradu, istraživači u oblasti obrazovanja i vaspitanja uspešno se zapošljavaju u Institutu za pedagoška istraživanja i Filozofskom fakultetu u Beogradu. Rad na fakultetu daje dve mogućnosti – za rad u nastavi uz naučno-istraživački rad, ali i za isključivo istraživački rad na naučno-istraživačkim projektima fakulteta. Poslednjih godina, mnogi projekti koji se realizuju u institutima i fakultetima su međunarodni i omogućavaju mladim istraživačima da putuju, upotpunjuju svoja znanja sarađujući sa kolegama iz inostranstva, sprovode istraživanja van svoje zemlje koja kasnije mogu da im pomognu da unaprede svoj rad u Srbiji“.
Sa kojim problemima se mladi pedagozi najčešće suočavaju prilikom traženja posla?
„Škole i vrtići su zaista prve ustanove na čija vrata mladi pedagozi pokucaju tražeći zaposlenje. Stanje na tržištu rada pokazuje da pedagoga trenutno ima značajno više nego što je potreba naših škola i vrtića. Potrebno je imati na umu da škola sa manjim brojem odeljenja (shodno propisima Ministarstva prosvete) može zaposliti samo jednog stručnog saradnika, i to ne mora biti pedagog. Takođe, mnogi vrtići ne moraju imati stalno zaposlene pedagoge, što dodatno umanjuje mogućnost pronalaženja posla u predškolskoj ili školskoj ustanovi. Zato je važno imati u vidu koji su alternativni poslovi na kojima se pedagozi mogu zaposliti. U nedostatku posla, mnoge mlade kolege su primorane da putuju u druga mesta ili da se trajno presele. Pojedini pedagozi, da bi dopunili normu, rade u nekoliko ustanova paralelno. Iako su takva rešenja manje privlačna, može se primetiti da mnoge kolege uspešno ostvaruju svoje profesionalne uloge i u navedenim okolnostima. Mladi pedagozi se često zapošljavaju kao «zamena» kolegama koje su na bolovanjima i odsustvima. Međutim, onima koji su ostavili dobar utisak kod poslodavaca, zaposlenje na određeno vreme može biti korak na putu ka stalnom zaposlenju raspoređivanjem na drugo radno mesto (na primer, na poziciju stručnog saradnika u drugoj ustanovi, ili nastavnika građanskog vaspitanja).
Zašto se za neke učitelje, nastavnike i profesore kaže da „nisu dobri predagozi"?
„Postoji jedna izreka koja kaže «nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati». Ona se možda može dobro primeniti i u objašnjenju razlike između uspešnog i manje uspešnog nastavnika. Zaista, mnoge stručne osobe, često izuzetni studenti na fakultetima, nisu uspeli profesionalno da se ostvare u ulozi nastavnika. Pedagoška znanja i veštine se uče i podrazmevaju mnogo toga: od komunikacijskih veština, didaktičkih veština, dobrog vladanja metodikom za nastavnu oblast koju predajete, do poznavanja određenih zakonitosti psihološkog i socijalnog razvoja dece i ponašanja u skladu sa njima. Nažalost, kod nas je politika zapošljavanja nastavnika takva da nastavnik može biti i neko ko nije imao odgovarajuću pedagošku, odnosno metodičku pripremu na studijama. Sami kandidati nisu odgovorni za takvo stanje, ali se nadamo da će aktuelne reforme uspeti da naprave pomak na tom planu i pomognu svima – i školi da pronađe odgovarajuće kandidate za posao, a i samim kandidatima da unaprede svoja znanja.“
Koje osobine treba da poseduje dobar pedagog?
„Skorašnje istraživanje profesora sa katedre za predškolsku pedagogiju pokazalo je da deca pedagoga doživljavaju kao osobu koja «dobro čuje, dobro vidi, dobro razmišlja, veruje u sebe i u decu; dođe kad je deci potreban i prati ih». I to je dosta lepa definicija na početku razmišljanja o osobinama «dobrog pedagoga». Poželjno je da pedagog bude asertivna i strpljiva osoba, odgovorna, vešta u planiranju i komunikaciji jer većina pedagoga pismeno i usmeno izveštava o radu ustanove, u školama učestvuje u izradi godišnjeg plana rada škole, odnosno mesečnih planova rada svakog od nastavnika, organizuje radionice i stručne seminare. U najkraćem, pedagog je osoba koja mora posedovati znanja i senzibilitet da pruži profesionalnu pomoć i podršku, i to se najčešće ostvaruje kroz kontinuiranu saradnju sa decom, učenicima, nastavnicima i roditeljima. Pedagog je u isto vreme i istraživač svoje prakse i mora se neprestano stručno usavršavati.”
Savet svima onima koji razmišljaju o studijama pedagogije...
“Mladi koji žele da se bave pitanjima obrazovanja i vaspitanja mogu da istraže mogućnosti koje naši fakulteti nude na planu izučavanja ovih pitanja. Oni kojima će izbor biti Univerzitet u Beogradu u istraživanje mogu da krenu od Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Posao pedagoga je dinamičan, podstiče vas na stalno stručno usavršavanje, omogućava vam da ostvarite saradnju sa predstavnicima šire društvene zajednice, da budete prepoznati kao stručno lice, ali i da drugima pomognete da razvijaju svoje kompetencije i napreduju na planu ličnog razvoja.“
Izvor: Halo oglasi