Izbegnite „zamke“ na intervjuu za posao: pitanja koja poslodavac ne sme da postavlja
Kada bismo sproveli anketu među zaposlenima u raznim branšama i delovima planete, verovatno bi većina rekla da se, barem jednom u životu, susrela sa najmanje jednim diskriminatornim pitanjem na razgovoru za posao. Uprkos zakonskim propisima i apelima brojnih univerziteta - poput Jejla, vezanim za „primereno ophođenje“ kako poslodavaca, tako i kandidata, čini se da neki regruteri olako shvataju proces ispitivanja. Slično je i sa zaštitom ličnih podataka, nakon što kandidat dobije zaposlenje. Na primer, strogo je zabranjena obrada podataka kojom se otkriva rasno/etničko poreklo ili versko/filozofsko uverenje, seksualno opredeljenje.
Jasno kao dan
Iako je tržište rada često napeto i tesno, poput arene u borbi za željenu poziciju, ipak je važno da kandidati sačuvaju svoj integritet: da znaju šta je protivzakonito i da imaju pravo da se usprotive ili ne odgovore na određena pitanja. Prema Zakonu o radu Republike Srbije, zabranjena je diskriminacija kandidata na osnovu pola, bračnog statusa, porodičnih obaveza, starosti, nacionalnosti, seksualne orijentacije, političkog ili verskog uverenja, zdravstvenog stanja i drugih ličnih odlika.
Dakle, poslodavac nikada ne sme da vas pita da li ste u braku, planirate li decu, da li živite sami ili u paru, da li iznajmljujete stan i koliko plaćate kiriju (kako bi, eventualno, pravio računicu o vašoj mesečnoj zaradi), kao ni pitanja vezana za angažovanje u stranci, političke simpatije, obeležavanje praznika. Osim toga, protivzakonita su pitanja čime se bavi vaš supružnik, imate li kredit i koliko iznosi rata, da li su vam živi roditelji, ko brine o vašoj deci dok ste na poslu, da li imate ušteđevinu...
Ono što je, takođe, zabranjeno, ali ima izuzetaka koji krše pravilo, jesu pitanja o zdravstvenom stanju i godinama života. U prvom slučaju i uz prethodnu saglasnost kandidata, regruter može tražiti informacije o ličnom zdravlju kandidata ako to zahteva priroda posla.
Na primer, i zbog sigurnosti samog kandidata nije bezbedno da obavlja fizički naporne poslove ako ima problem sa leđima, očnim pritiskom, srčane tegobe itd. Kada je reč o starosnoj dobi, izuzetak može biti pripravnički program. Ali, u načelu, procena da li je neko kompetentan za datu poziciju mora biti doneta na osnovu kvalifikacija i pokazanog znanja/veština, a ne spram toga da li je kandidat „premlad“ ili „prestar“.
Siva zona
Kandidati prolaze razna iskustva na razgovorima za posao, pa se tako razlikuju i postavljana pitanja. Sa druge strane, možda vam pitanje o bivšem poslodavcu na intervjuu za novi posao deluje kao legitimno – jer se tiče posla, ali nije sve tako jednostavno. Regruter ne bi smeo da formuliše pitanja tako da od kandidata „izvuče“ eventualne poslovne tajne ili tračeve iz prethodne firme, a na kandidatu je da to prepozna i vešto se dočeka na noge. A kada smo kod veštine, obratite pažnju i na „trik pitanje“ koje se u SAD neretko postavlja, a sve češće i u Srbiji: kako bi saznali da li kandidat ima decu ili ih planira, umesto direktnog pitanja, regruteri pitaju postoji li nešto u njihovom životu što bi ih sprečilo da putuju van zemlje.
Isto tako, neka pitanja o privatnom životu mogu delovati bezazleno, kao da poslodavac – postavljajući ih – pokazuje brigu ili interesovanje za vas. Tu spadaju i banalne stvari poput vašeg horoskopskog znaka, omiljenog štiva ili filmskog žanra, vašeg stava prema tetovažama (uz pitanje da li imate neku) i tome slično.
Dobra priprema je pola posla
Za poslodavce je ključno da se fokusiraju samo na profesionalne aspekte kandidata (obrazovanje, radno iskustvo, veštine, sertifikati) i dostupnost za rad (radno vreme, rad u smenama/vikendom), dok je za kandidate veoma bitno da se unapred dobro informišu o svojim pravima i da zadrže profesionalnost u razgovoru, čak i u neprijatnim situacijama.
Budući da zapošljavanje treba da bude zasnovano isključivo na kompetencijama i potencijalu kandidata, a ne na njihovim navikama, životnim izborima i ličnim karakteristikama (senzitivni, glasni, introvertni, ekstrovertni, visoki, niski, gojazni, mršavi itd), oni imaju potpuno pravo da ne odgovore na neprimerena pitanja. Ukoliko smatraju da su diskriminisani tokom procesa zapošljavanja, mogu podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili Inspekciji rada.
Član 18 Zakona o radu posvećen je upravo zabrani diskriminacije i tu se precizno navodi: „Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo“.