Kako do minimalca na račun države?
Privreda je ovih dana, nakon usvajanja pet uredbi kojima su i zvanično donešene mere podrške tokom vanrednog stanja, uveliko u papirima, prijavama, pregledima... Halo oglasi Posao će vas provesti kroz to ko može da računa na minimalac za radnike na račun države, kako da se prijave i šta se zapravo dešava sa poreskim obavezama.
Počela primena mera – ko je „diskvalifikovan“?
Vlada Republike Srbije se već pozabavila rešavanjem poblema izazvanih time što su skoro sve male zanatske radnje, mala i srednja preduzeća u potpunosti zatvorena ili rade tek da održe proizvodnju, pa čak i giganti koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika. Usvojene su uredbe kojima su definisane ekonomske mere podške privredi i njihova primena počela je 13. aprila. Da bi se privednicima maksimalno olakšalo, pripremljene su brošure i formiran poseban info centar Privedne komore Srbije. Preduzetnicima je preostalo da popune poreske prijave.
Ministarstvo finansija je najpre vrlo precizno navelo koji to privrednici nemaju pravo na državnu pomoć, a reč je o onima koji su zamrzli radnju pre 15. marta ove godine i subjektima registrovanim nakon tog datuma, a tu su i pravna lica koja su smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto odnosu na 15. mart 2020. Ukoliko je firma otpustila radnika, a zatim ponovo zaposlila u periodu od proglašenja vanrednog stanja do stupanja Uredbe na snagu, takođe ima pravo da koristi ove ekonomske mere.
Kako se prijaviti za minimalac na račun države?
Dakle, vlasnici preduzeća prvo teba da u poreskoj prijavi koju i inače podnose do kraja svakog meseca, kao datum početka plaćanja poreza navedu 4. januar 2021. godine. Ta poreska prijava Poreskoj upravi zapravo je Obrazac PPP – PD, koji svaka firma podnosi pre isplate plata. Odabere se namenski račun i privredni subjekt se automatski prijavljuje za benefite.Ukoliko subjekti PPP-PD prijavu prvi put podnesu do kraja aprila – ostvaruju pogodnosti i davanja za sva tri meseca, ukoliko je podnesu do kraja maja, ostvaruju pogodnosti i davanja za dva meseca, a ako to učine do kraja juna, pogodnosti i davanja mogu da očekuju samo za jedan mesec.
Država je u paketu mera predvidela tri minimalca za sve zaposlene u iznosu od 30.000 dinara, koji će biti uplaćen na namenski i račun i taj novac će moći da se isplati samo zaposlenima. A kada je reč o otvaranju namenskog računa, privrednici koji imaju račune u više banaka, preko aplikacije na portalu Poreske uprave treba do 25. aprila 2020. godine da potvrde preko koje poslovne banke žele da im se ta novčana pomoć isplati. I to je sav posao. Uplata prve minimalne zarade može da se očekuje početkom maja.
Poresko odlaganje nije isto što i oprost
Državne olakšice zbog pandemije virusa Covid 19 predviđene su i za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, kao i poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika za mart, april i maj (ili april, maj i jun, za one koji su mart već isplatili), akontacije poreza i doprinosa za preduzetnike paušalce i preduzetnike koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade, za mart, april i maj mesec, zatim akontacije poreza na dobit pravnih lica za mart, april i maj mesec i akontacije poreza na prihod od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec za preduzetnike sa ličnom zaradom.
Da ne bi bilo zabune, sve te obaveze nisu „oproštene“, već odložene do 4. januara 2021. godine i mogu se platiti u najviše 24 jednake mesečne rate, naravno bez kamate, sem poreza na dobit pravnih lica, koji se odlaže do dana predaje poreskog bilansa za 2020. godinu.
Ukupna vrednost vladinog paketa za pomoć privredi je 5,1 milijarda evra, a osim seta koji se odnosi na poreske olakšice, predviđena su direktna davanja preduzećima kroz isplatu tri minimalne zarade i očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije. Svi punoletni građani na računima mogu da očekuju po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Da li je ovo najveća kriza u poslednjih 100 godina?
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju korona virusa pre nešto više od mesec dana - 11. marta, i prema dostupnim podacima ta globalna opasnost po zdravlje ljudi zahvatila je više od 92 odsto zemalja članica Ujedinjenih nacija. Sve zemlje Evrope, uključujući i Srbiju, ulažu maksimalne napore da sačuvaju živote svojih građana i zarad postizanja tog cilja, posegle su za različitim metodama. Mera na koju su se odlučile mnoge zemlje starog kontinenta je proglašenje vanrednog stanja, ali i uvođenje karantina, koji je „osetila“ krajem pošlog meseca skoro četvrtina svetske populacije. Mere izolacije, po principu spojenih sudova, izazvale su ogromne pobleme u privedi i o ekonomskim posledicama, prema mišljenju mnogih stručnjaka, najveće krize u poslednjih 100 godina, tek će se raspravljati.