Lepi ljudi, lepe plate

12.9.2013.

Da li fizički izgled utiče na posao i poslovanje? Psiholozi su se bavili ovim pitanjem i došli su do interesantnog zaključka da fizički izgled oblikuje karijeru i utiče na mnoge aspekte nečijeg rada. Ovaj fenomen je nazvan "Lepo je dobro" i on govori o ljudskoj predispoziciji da lepotu povezuju sa drugim pozitivnim odlikama. Lepo je dobro, lepo je pametno, lepo je srećno. Potvrdu ovom pristupu možemo videti na jednostavnom primeru dečijih priča i filmova. Tamo su uvek junaci lepi i mladi, a zle osobe se lako prepoznaju po svojoj ružnoći.

Od same prve poslovne stepenice, to jest selekcije, lepoti se daje prednost. Istraživači su ovo ispitali jednostavnim eksperimentom. Konstruisali skoro identične CV-e ali su slike kandidata varirale i dali su ih ljudima na procenu. Rezultat je bio taj da su ogromnom većinom birani fizički privlačni kandidati i taj rezultat je bio konstantan nezavisno od posla koji treba da se obavlja.

I nakon prvog koraka lepota daje prednost. Prilikom pregovaranja oko plate privlačni kandidati u proseku dobijaju mnogo bolje ponude, što se kasnije prenosi i na povišice, šanse za treninge i unapređenja. Da li ipak samo lepota utiče? Da nisu lepi ljudi zapravo sposobniji ili možda pametniji? Istraživači su naravno proverili i ovakvu mogućnost i otkrili da na većini osobina između privlačnih i "običnih" i ružnih ljudi nema značajnih razlika. Razliku u poslovnom uspehu oni nisu mogli da pripišu nikakvom drugom faktoru do fizičkom izgledu.

Problem kod ove pojave je što je lepota uglavnom urođena to jest većina elemenata koji su ključni za lepotu se nasleđuju. Kod žena su to na primer odnos kukova i struka, širina očiju, istaknute jagodične kosti dok su to kod muškaraca na primer bitni širina brade, građa i visina. Na lepotu je moguće uticati u određenom stepenu i žene to najčešće rade upotrebom šminke dok muškarci to rade povećanjem mišićne mase i nošenjem statusnih simbola kao što je skupa odeća ili satovi.

Ako je lepota urođena, da li je onda zapošljavanje na osnovu nje zapravo vid diskriminacije? O ovoj temi se još uvek vodi debata. Jedni kažu da je svako davanje prednosti koje se ne zasniva na sposobnosti za obavljanje posla vid diskriminacije. Drugi skreću pažnju na to da je favorizovanje lepote podsvesno i urođeno i da se ne čini sa namerom da se neko namerno eliminiše iz selekcije ili potisne na poslu.

Pokrenuto je i pitanje pravnog leka. Kako ovu temu pravno definisati? Fizički izgled može biti osnov za diskriminaciju i očigledno utiče na nečije šanse da dobije posao i napreduje. Ali kako pokrenuti postupak? I pored standardnih karakteristika lepote dosta na njenu procenu utiče individualni utisak i samim tim postoji problem ko je kvalifikovan da procenjuje ko je lep, a ko nije? Da li bi morale da se prave posebne komisije koje bi ocenjivale po određenim kriterijumima? Takođe tu je i pomalo komično pitanje koliko će ljudi biti spremno da izađe pred sud i da traži da bude legalno i zvanično proglašeno ružnim?

Izvor: e-kapija