Mogu li opstati male firme u Srbiji? „Nije lakše nego pre 10 godina“
Poslovna klima neke zemlje je, dobrim delom, preduslov za upuštanje u preduzetničke vode – naročito ako cela porodica teži istom cilju i planira da radi zajedno. S jedne strane, odnosi mogu biti ili unapređeni ili pogoršani, ali su na tom putu veća prepreka opstanak, ostvarivanje profita i sistemske norme.
„U odnosu na period od pre 10 godina, postoje neke olakšice, posebno za pojedince mlađe od 35 godina koji žele da osnuju firmu prvi put. U tom slučaju, pojedinac ima mogućnost da bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa na period od godinu dana. Sa druge strane, u međuvremenu je poskupeo čitav niz drugih dažbina, pa tako danas cena knjigovodstvenih usluga – ako otvarate malo preduzeće ili preduzetničku radnju – iznosi oko 150 evra mesečno. Nekada je ta cena bila 50 evra. To znači da vam samo za tu stavku u prvom periodu treba oko 1.800 evra“, kaže za Halo oglase Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku.
Rajić napominje da su poskupele i bankarske usluge, te da danas neki osnovni paket košta između 15 i 25 evra mesečno. Ovo je u slučaju da sebe registrujete kao preduzetnika i ponudite neku uslugu, a ako se registrujete za proizvodnu delatnost – potrebna su inicijalna ulaganja u opremu, prostor za rad, sredstva za distribuciju itd.
„U tom slučaju, ulaganja iznose nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra, zavisno od branše. Ako je potrebno da zaposlite ljude, jedan čovek sa čak minimalnom bruto zaradom, koštaće vas od osam do devet hiljada evra godišnje“, kaže naš sagovornik i dodaje sledeće:
„Ako samog sebe zaposlite i krenete u biznis, uz olakšicu koju imate za prvih godinu dana, to sve može da vaš košta 4.000-5.000 evra, pa do više desetina hiljada evra. Ali ako ne otvarate firmu prvi put, ako ste već imali preduzetničku radnju na sebe ili bili (su)osnivač u nekom privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću, onda nećete imati ovu olakšicu. Bez nje, dužni ste da plaćate doprinos na najnižu osnovicu, i onda ako ste jedan od (su)osnivača privrednog društva to će vas godišnje koštati oko 1.500 evra, uz knjigovodstvene troškove koje sam već pomenuo (1.800 evra). To je, dakle, iznad 3.000 evra“, ističe Rajić.
Međutim, ni tu nije kraj. Ukoliko niste (su)osnivač privrednog društva, već preduzetnik, onda će vaši troškovi biti i veći, zato što kao preduzetnik – zavisno od delatnosti koju obavljate – na godišnjem nivou plaćate od 2.600/2.700 evra za poreze i doprinose, pa do čak 5.000 evra. Računajte i na gorepomenute knjigovodstvene i bankarske rashode.
„Ako govorimo o generalnim uslovima – konkretno o tome da li je danas lakše nego pre, odgovor je da nije. Zašto? Zato što su firme, na primer, 2013. godine imale mogućnost da porez na dobit reinvestiraju u kupovinu nove opreme i mašina. To je ono što se ekonomskim terminom zove ulaganje u osnovna sredstva. Dakle, mogle su srazmerno da budu oslobođene poreza na dobit za taj iznos koji bi uložile u proširenje svojih kapaciteta. Danas to za mala i srednja preduzeća nije opcija. Sa druge strane, preduzetnici su ograničeni time da za – do šest miliona dinara godišnjeg prometa – ne moraju da vode poslovne knjige, a za iznos od šest do osam miliona dinara moraju da počnu da vode poslovne knjige. To znači da na potpuno drugi način moraju da vode firmu, skupljajući svaki račun, što je još jedan administrativno zahtevan posao. A za iznos preko osam miliona dinara godišnjeg prometa, svaki preduzetnik ulazi u sistem PDV-a. Osnovni problem je što smo mi poslednjih godina imali značajnu inflaciju, a taj prag ulaska u PDV nije podignut sa osam miliona dinara“, napominje Rajić.
Tu posebno treba istaći da se radi o ukupnom obrtu firme, dakle, pojedinac nema zaradu od osam miliona, već su to sve kupovine i transakcije firme, pa je onda pitanje koliko sredstava zapravo ostaje vlasniku biznisa (kao njegova neto zarada).
Rajić kaže da Srbija danas broji između 138.000 i 139.000 registrovanih malih i srednjih preduzeća, i to su uglavnom društva s ograničenom odgovornošću i akcionarska društva. Osim toga, u registru se trenutno nalazi oko 355.000 preduzetnika. Međutim, tek po broju predatih završnih finansijskih izveštaja, može se steći utisak koliko firma realno radi.
„Ima, recimo, dosta odjavljenih firmi. To znači da se i dalje nalaze u registru, ali ne obavljaju delatnost kojom se bave. Takođe, kod privrednih društava imate značajan broj njih koji su u registru, ali nemaju promet, neaktivni su ili ne predaju izveštaje. Dakle, od tog ukupnog broja – 139.000 – negde između 110.000 i 115.000 je aktivno. U slučaju preduzetnika, aktivno je tek od 260.000 do 280.000 njih“, navodi direktor Mreže za poslovnu podršku.
„Kada se ovi podaci uporede sa podacima od pre jednu deceniju i ako izuzmemo firme koje su osnovali ruski državljani u poslednje dve do tri godine (nezvanično, tih firmi je od 15.000 do 25.000 firmi), realno povećanje broja firmi u Srbiji iznosi oko pet, šest hiljada za MSP, i 15.000 u slučaju preduzetnika. Naravno, tu mislim samo na aktivne. To nam govori da poslovni ambijent u Srbiji nije baš povoljan za privatni sektor. Firme se sporo razvijaju i mnogi biznisi, pre svega mali, lutaju po delatnostima i na kraju zatvaraju firme.“
U poslednje vreme ogroman problem pravi inflacija, koja „gasi“ na desetine hiljada firmi, jer je sa svakim inflacionim talasom teže prodati proizvode i usluge i doći do prihoda. Osim inflacije, problem su dugovanja javnog sektora, javnih preduzeća/državnih firmi prema privatnom sektoru.
„Efikasnost u sudskim sporovima je još jedan problem, jer godinama ne možete da naplatite potraživanja kada vam neko ostane dužan, a imate obavezu da unapred platite sudske takse, advokata i sporove, tako da male firme obično nemaju sredstva da utuže svog dužnika. A ako ga i utuže, suđenje traje četiri, pet godina, te vlasnik dotad može već da zatvori firmu“, zaključuje Rajić.
Za kraj dodaje da u Srbiji, uglavnom, uspevaju firme koje se bave nekim specifičnim delatnostima (imaju specifična znanja) ili su njihovi vlasnici/osnivači veoma iskusni i znaju da pametnim planiranjem i stvaranjem finansijske rezerve, eventualno, mogu izbeći sve ove rizike.
Porodični biznisi u Srbiji se često kreiraju u ovim industrijama
- Zanatske usluge – Mali biznisi poput stolarija, auto-mehaničarskih radnji, krojačkih radnji i drugih, koji su popularni zbog niskih početnih ulaganja i velike potražnje.
- Poljoprivreda i proizvodnja hrane – Porodični biznisi u ovoj oblasti obuhvataju proizvodnju hrane, voća, povrća, ali i preradu poljoprivrednih proizvoda, što može uključivati otvaranje malih farmi ili prerađivačkih objekata.
- Maloprodaja – Mnoge porodice otvaraju male prodavnice, kafiće ili restorane, posebno u lokalnim zajednicama, jer je to esencijalna potreba ljudi. Naravno, svaki biznis može propasti, ali su manje šanse u ovom slučaju.
- Turizam i ugostiteljstvo – Srbija ima značajan turistički potencijal, tako da porodične agencije ili biznis sa izdavanjem apartmana, mogu otvoriti nove vidike.
- IT sektor i onlajn biznisi – S obzirom na digitalnu transformaciju, sve više porodičnih firmi prelazi u svet interneta, otvarajući onlajn prodavnice, IT konsultantske usluge, kao i razvoj softverskih aplikacija. Ovde su početna ulaganja prilično mala, a profit (vremenom) može biti izvanredan.
