Moje cipele ne žuljaju, cilj je da dobijete baš ono što ste želeli
Stari zanati u Srbiji lagano umiru. Industrija gazi ručni rad, a serijska proizvodnja potisla je unikatnu. Ipak, poneki entuzijasta se tu i tamo nađe, a građani ljubitelji kvaliteta, i te kako cene one malobrojne, koji od svojih, najčešće porodičnih starih zanata nisu odustali. Da li je i Miloš Antić (35) nasledio porodičan obućarski biznis, nismo čak ni pitali, jer je on, bar prema rečima zadovoljnih mušterija, sam zaslužan za svoj imidž.
Antić je rešio da prkosi modernizaciji, pa na Novom Beogradu drži obućarsku radnju “Miloš”. Na pitanje da li se stari zanati vraćaju, iskreno odgovara: “Pravo da vam kažem, mislim da to nije tako”.
“Malo je nas koji hoće to da rade. Zato je baš teško reći da se stari zanati vraćaju, pre će biti da izumiru. Sve je to izumiruće. U školi ne postoji obućarski smer uopšte, tako da ne može da se vrati nešto što ne postoji. Gasi se. Sve je manje i manje”, rekao je Antić za naš list.
A ipak, sa druge strane, on je u poslu već 22 godine. I ne kaje se. Čini se da mu još kako prija. Njegova je radnja vrlo popularna, što nije ni čudo. S vrata se mogu videti ručno rađeni modeli, od prirodne kože, žene mušterije tvrde – dobrog kvaliteta, a žene se razumeju u svoje cipele. Na samom ulazu u lokal na radnji je oslikan lik dekice sa čekićem koji popravlja obuću, ali Antić je daleko od dekice. To je mušterijama, čini se, veoma zanimljivo. Neke od njih misle da je to što su modeli mahom moderni, upravo i posledica toga što je “majstor” za obuću mlađa osoba. Antić kaže da se neke mušterije iznenade kad ga vide.
“Iznenade se, naravno. A hvala bogu, svako voli da vidi nekog mladog ko se bavi nečim, bilo čime. Jer kad neko mlad radi nešto ozbiljno svako je oduševljen. I po drugim profesijama je to trend. Ne vidiš nekog matorog kako kucka nešto, nego su to mahom mladi ljudi koji hoće nešto da promene. Oni rade, trude se, bore se, pa je tako i u mom poslu. Kad me vide, postoji oduševljenje”, kaže naš sagovornik.
Voleo bih da prenesem zanat na decu, ali – odluka je na njima
Ljudi koji imaju takav biznis, specifičan, a uz to i uspešan, obično imaju i želju da to znanje i razrađen posao jednog dana prenesu na svoju decu. Miloš ima i na koga, jer je oženjen i otac je jednog sina i dveju ćerkica. Kada smo ga pitali da li planira da uči decu da preuzmu radnju i da to postane neka vrsta porodičnog biznisa, odgovara skromno da je sve na njima.
“Ja planiram, ali to je sad sve na njima tako da tu ništa ne može da se uradi. Ako moj sin, na primer, zavoli taj posao, naravno da ću ja njemu da prenesem sve svoje znanje i iskustvo i sve što mogu. Ali ako on to neće i ima za sebe druge planove, to je onda njegova stvar”, kaže Miloš Antić.
Miloševo poslovno pravilo: Dobijate prave cipele ili ne treba da platite
Mušterija ima, ne manjkaju, prema njegovim rečima, zato što žele da nose unikatnu obuću.
“Ljudi su zainteresovani, nije da nisu. Ne mogu u procentima da kažem koliko, ali vidi se da vole tu vrstu obuće. To je zato što je to nešto posebno, što se razlikuje od drugih”, navodi on.
Nije da smo bili skeptični, ali smo čisto zarad pojašnjenja upitali zašto je njegova obuća toliko posebna. I imao je spreman odgovor.
“Pa zato što je ručni rad, zato što je kvalitetna i zato što se radi po vašim merama. Znači, dobijate pravu stvar ili dobijete cipele koje ćete da nosite ili ne plaćate ništa - to je pravilo. To je moje pravilo poslovanja kojeg se držim i jedino tako znam da napravim cipele. Nikako drugačije. Vi za vaš novac ili dobijete pravu stvar ili ne kupujete ništa. Nema kod mene onoga, kupiš pa te žulja, steže, ne nosiš pa baciš. Ovo je skroz nešto drugačije”, poručuje Miloš Antić.
Zanimalo nas je i to kako neko ko bi eventualno poželeo da se bavi ovim poslom to može i da nauči, budući da je reč o “izumirućoj” profesiji.
Naš sagovornik kaže da je sve moguće, a treba se držati onog principa iz davnina, a to je da se zanat “krade”.
“Zanat se krade. Nema tu obuke - to ili hoćes ili nećeš. Nema tu sad ono rešiš da se baviš obućarstvom pa ćeš da naučiš za tri meseca. Nije tako, jer to nije kurs od tri meseca. Ovaj zanat mora da se voli i da se uči godinama, ako vam je cilj da u tome zaista budete dobri”, kazao je Antić.