(Ne)potrebne polemike
Intervju: Zoran Martinović, državni sekretar za rad i zapošljavanje
14.1.2014.
Kraj 2013. godine obeležile su oštre polemike oko izmena Zakona o radu. Iz Vlade poručuju da je postojeće zakonsko rešenje neodrživo, privrednici da su i predložene izmene nedovoljne, dok sindikati najavljuju blokadu puteva. Hoće li socijalni partneri uspeti da se dogovore i kakva je sudbina velikog broja ljudi koji će već u januaru postati tehnološki viškovi, za ''Poslove'' govori Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Budžetom za 2014. godinu određeno je 2,6 milijardi dinara za aktivne mere zapošljavanja. Da li su ta sredstva dovoljna, s obzirom da će NSZ imati dodatni pritisak viškova u javnoj administraciji i preduzećima u restrukturiranju?
Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti i činjenicu da se u periodu kada krenu programi za aktivne mere zapošljavanja na evidenciju NSZ prijavi veći broj lica, kako bi iskoristili neki od podsticaja za zapošljavanje, ne može se reći da su ta sredstva dovoljna, ali su u poređenju sa 1.180.000.000 dinara, koliko je obezbeđeno za 2013. godinu, više nego udvostručena.
Pored toga, za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom obezbeđena su 544 miliona dinara. S obzirom da su budžetska sredstvaograničena i da su smanjene subvencije po raznim osnovama, mislim da ćemo preko aktivnih mera ipak uspeti da radno angažujemo veći broj nezaposlenih. Iznos od 2,6 milijardi, od čega je Ministarstvo privrede obezbedilo 2 milijarde dinara, prvenstveno je namenjen merama za rešavanje problema tehnoloških viškova, za lokalne akcione planove zapošljavanja i stručnu praksu kod privatnih poslodavaca.
Šta je predviđeno u Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja za 2014?
Ciljevi politike zapošljavanja, definisani u NAPZ za 2014, usmereni su na poboljšanje uslova na tržištu rada, unapređenje institucija tržišta rada, podsticanje zapošljavanja i socijalnog uključivanja teže zapošljivih lica, razvoj socijalnog preduzetništva, podršku regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja, unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital. Analiza trendova tržišta rada ukazuje na dalje pogoršanje položaja teže zapošljivih, posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih i lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovanih. Zbog toga će ove kategorije u 2014. imati prioritet i za njih su pripremljeni posebni paketi usluga.
Jedan od prioriteta biće i sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja (APZ) kroz lokalne akcione planove zapošljavanja. Predložićemo da se za ovu namenu opredeli 500.000.000 dinara, a očekuje se da približno isti iznos obezbede i jedinice lokalne samouprave. Zajedničkim sredstvima planirano je sprovođenje programa stručne prakse i organizovanje javnih radova.
Podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja imaju ključnu ulogu u realizaciji ciljeva Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine. Zahvaljujući aktivnostima u okviru Tvining projekta ''Priprema institucija tržišta rada u RS za Evropsku strategiju zapošljavanja'', 64 jedinice lokalne samouprave uključene su u decentralizovane obuke, u cilju jačanja kapaciteta lokalnih samouprava za kreiranje i sprovođenje politike zapošljavanja zasnovane na podacima sa lokalnog tržišta rada. Početkom 2014. godine pripremićemo poziv jedinicama lokalne samouprave za podnošenje zahteva za sufinansiranje mera iz LAPZ, koji će biti otvoren do kraja februara 2014.
Da li je javna rasprava o izmenama Zakona o radu obustavljena?
Od početka smo nastojali da obezbedimo socijalni dijalog i u radnu grupu za izmenu zakona uključimo sve socijalne partnere. Nažalost, oba reprezentativna sindikata su nakon početnog zajedničkog rada istupila iz pregovora. Država je uradila sve kako bi sindikate potpuno uključila u socijalni dijalog. Javna rasprava je trebalo da nadomesti sve što je eventualno propušteno tokom rada radne grupe. Hteli smo da, bez obzira na reprezentativnost, okupimo sve sindikalne organizacije, kako bi iznele ključne primedbe na predloženi Nacrt zakona.
Javnosti se plasiraju netačne informacije da se prezentacije izbegavaju kako bi se predstavnici zaposlenih sprečili da daju svoju reč. Javna rasprava nije zaustavljena, već teče na drugi način, koji uključuje javnost, nažalost ne kroz direktnu komunikaciju, već putem sajta Ministarstva rada, pisanim predlozima koji će biti uvaženi kao da su se čuli na neposrednim prezentacijama.
Koje su predložene odredbe sporne?
Fleksibilni oblici rada i agencije za privremeno zapošljavanje su od sindikata i većeg dela javnosti dočekani sa velikom rezervom, pa smo od toga u ovom trenutku odustali, ali samo privremeno. Ova obaveza nam predstoji, jer smo uz podršku socijalnih partnera ratifikovali Konvenciju 181 Međunarodne organizacije rada, a u martu 2014. ističe rok po kome smo u obavezi da određene odredbe uključimo u naše zakonodavstvo.
Agencije za privremeno zapošljavanje i sada rade u uslovima koji nisu zakonski uređeni. Postojećim propisima nisu uređeni odnosi između agencija za zapošljavanje i korisničkog preduzeća, između agencija i lica, kao ni odnosi između lica i preduzeća. Na ovaj način angažovana lica su u nepovoljnijem položaju u odnosu na stalno zaposlene u preduzećima. Namera nam je bila da licima koja su angažovana na ovakav način obezbedimo dodatnu radno-pravnu zaštitu, pre svega u pogledu zarade. Fleksibilni oblici rada su u Nacrtu zakona definisani samo u odredbama koje se tiču nepunog radnog vremena, rada van prostorija poslodavca i produžetka rada na određeno vreme sa 12 meseci na dve godine. Ove odredbe apsolutno ni u čemu ne odudaraju od međunarodnih standarda, niti mogu uticati na nepovoljniji položaj sadašnjih i budućih zaposlenih.
Postoji nekoliko odredbi koje mogu da znače restrikciju prava zaposlenih. Najveća polemika vodi se oko otpremnina. Sadašnje zakonsko rešenje ne postoji ni u jednom drugom zakonodavstvu.
Ukoliko imate odredbu koja obavezuje poslodavce da prilikom proglašenja tehnoloških viškova isplaćuju otpremninu za celokupni staž, bez obzira da li je zaposleni nekoliko puta tokom svog radnog veka već ostvario to pravo, ne može se govoriti o redukciji prava. Novim zakonom je predviđeno da su poslodavci u obavezi da isplate otpremninu samo za godine staža koje je radnik proveo u toj firmi. Ne mislim ni da se prava radnika krše zato što se za odlazak u penziju umesto tri prosečne zarade isplaćuju dve. Poslodavci su predlagali da taj iznos bude u visini jedne prosečne zarade, ali je u tom delu ostvaren kompromis.
Takođe, potpuno je nepotrebna polemika oko odredbi koje definišu visinu naknade zarade za vreme plaćenog odsustva (godišnji odmori, bolovanja, odsustvo na dan državnog ili verskog praznika, odsustva zbog smanjenog obima posla), jer su to periodi kada radnik ne privređuje. Postojeće rešenje, kojim se omogućava da se visina naknade za odsustvo sa rada utvrđuje u visini prosečne zarade u poslednja tri meseca, nije dobro, zbog toga što se uvećanje zarade računa po osnovu učinka koji zaposleni za vreme odsustva nije ostvario. Ne radi se o umanjenju zarade već o pravičnoj isplati naknade za slučaj plaćenog odsustva sa rada, u visini osnovne plate, uvećane za minuli rad.
Naknada zarade po osnovu minulog rada jeste nešto rigidniji predlog u odnosu na dosadašnje rešenje. Ako ovo rešenje dovedemo u korelaciju sa načinom isplate otpremnina kod poslednjeg poslodavca, onda bi se i ovo pravo moglo vezati za poslednjeg poslodavca.
Hoće li se Zakon o radu naći u skupštinskoj proceduri u januaru?
Prema poslovniku, javna rasprava za usvajanje ovog zakona morala je trajati najmanje 20 dana, a zbog praznika je, po usvojenom Programu, produžena za nekoliko dana. Ni u jednom trenutku nije nam bila namera da javna rasprava bude netransparentna. Polemika koja se oko ovog zakona vodi u medijima trebalo je da bude direktna, kroz prezentacije koje su planirane. Nakon 10. januara i formalno se završava javna rasprava, jer time što su zaustavljene prezentacije nije zaustavljen tok javne rasprave. Svakodnevno nam stižu kvalitetni predlozi i sve što radna grupa oceni kao prihvatljivo može se ugraditi u predlog zakona. U ovom trenutku potrebno je izvršiti stručnu i političku procenu o konačnom obimu izmena zakona pre nego što se uđe u skupštinsku proceduru. Takođe, važno je obezbediti stavove socijalnih partnera, s obzirom da oni ni do danas nisu dostavili svoje predloge.
Pored finansijskih, koje još mere mogu značajnije promeniti stanje na tržištu rada?
Neusklađenost ponude i tražnje na tržištu rada, tj. nedostatak kvalifikovane radne snage koja bi odgovarala zahtevima poslodavaca, jedan je od većih izazova. Može se očekivati rastući jaz između nivoa obrazovanja i veština, ako se ne budu pratile potrebe moderne privrede, jer tržište rada traži nova znanja. Dalje razvijanje sistema monitoringa i evaluacije mera aktivne politike zapošljavanja i prognoziranje trendova na tržištu rada je važno, jer rezultati ovih istraživanja treba da pomognu institucijama tržišta rada da bolje kreiraju i sprovode politiku zapošljavanja.
U skladu sa prioritetima Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020, važno je i dalje jačanje institucija tržišta rada, kroz uspostavljanje funkcionalne organizacije rada i permanentnu obuku zaposlenih, naročito u radu sa teže zapošljivim licima.
Što se tiče prognoza za godinu koja je pred nama, projektovani rast privredne aktivnosti i investicija u skladu sa fiskalnom strategijom, ukazuje da u 2014. ne možemo očekivati značajnije povećanje zaposlenosti, pre svega jer neće biti povećanja privrednih aktivnosti u procentu koji bismo želeli. S druge strane, konačnim rešavanjem statusa preduzeća u restrukturiranju povećaće se broj ljudi koji će ostati bez posla, a u javnom sektoru više nema novog zapošljavanja. Ljudi koji kao viškovi ostanu bez posla često postanu pasivni, jer im je prihvatljivije da koriste novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ili posebnu novčanu naknadu ukoliko imaju pet godina do penzije, nego da se aktiviraju i sredstva koja dobiju od socijalnog programa ulože u samozapošljavanje. Usvajanje četiri zakona (o stečaju, privatizaciji, radu i planiranju i izgradnji), svakako može značajnije popraviti privredni ambijent i povećati zaposlenost. Ovaj paket mera će sigurno ostvariti svoj uticaj do kraja naredne godine.
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje