Novinarstvo – posao za radoznale i energične
Novinarstvo je veoma odgovorna profesija, zanimljiva, dinamična, otvara brojna vrata i mogućnosti, ali sa druge strane zahteva i odricanja. Prilično je popularna među mladima koji odlučuju o svom životnom pozivu, o čemu svedoči i veliko interesovanje za studije tog usmerenja.
Ako bismo pokušali da odgovorimo zašto mladi hrle u novinarstvo možda je razlog što je “Sedma sila” uticajna, a po prirodi stvari, posao je raznovrstan, dinamičan, zavisno od situacija može biti i “adrenalinski”. Tu se vide i sjaj i beda, stiču se neprocenjiva životna iskustva, jedino što je evidentno jeste da se od novinarstva retko ko obogatio.
Iako se danas ne isplati mnogo raditi u novinarstvu, novinarka dnevnog lista Novosti, Jelena Skenderija, kaže za Halo oglase Posao da je lična satisfakcija nakon dobro obavljenog posla, ekskluzivne priče - neprocenjiva.
“Taj osećaj koji imaš kada si prvi i jedini koji ima neku informaciju, kada objaviš dobar tekst, kad te drugi prenose, fenomenalan je osećaj kod ljudi koji vole ovaj posao. Zato vredi baviti se njima”, kaže Jelena.
Naša sagovornica je dugo u Novostima, pratila je razne rubrike, ali se najviše zadržala na društvenoj. Iako takozvano dnevno novinarstvo ima brz tempo, kratke rokove, visoke profesionalne kriterijume, koje prati pritisak i stres, ona se dobro “bori”.
“Pritisak nije preveliki, iako je reč o dnevnim novinama. Kada si dobro organizovan, znaš da osetiš šta je tema, prepoznaš ranije, onda se ne može stvoriti pritisak da tog dana ne možeš da završiš”, kaže Jelena.
U opisu njenog posla jeste da neprestano “proizvodi” teme, “juri” neispričane priče, prepoznaje i ukazuje na probleme, ali, kako kaže, ni to joj ne smeta, jer, posle 10 ili 15 godina u istom sektoru, zbližila se sa ljudima.
“Imam svoje sindikalce koji većinu stvari jave sami. To su ljudi iz naroda, kao ti i ja. Kada imaš svoj sektor, već znaš šta su teme. Čekaš zakon, događaje, a imaš i svoje izvore, ljude koji ti sami javljaju. Osećaju isto što i mi, šta je problem i na taj način se dolazi do teme”, objašnjava Jelena.
Sama se drži profesionalnih standarda i etičkih kodeksa novinarstva, a na trenutno stanje u profesiji, gde, kako smatra, nije sve uvek sjajno, odmahuje glavom. Ima medija u kojima preovladavaju skandalozni naslovi i teme – seks, smrt, senzacija, ali Jelena ne vidi sebe u tom žanru.
“Ne znam šta da kažem, sve to mi je grozno. Ja se ne uklapam u tu priču i dalje držim svoju stranu da će pravo novinarstvo opstati, da ćemo mi isplivati sa pravim temama”, kaže ona.
Jelena, koja je diplomirala novinarstvo, smatra da je obrazovanje veoma bitno, ali ne presudno za bavljenje tom profesijom, jer, kako kaže, pravo novinarstvo naučila je tek kada je došla u redakciju.
“Svako ko želi da se na taj način usavrši, svakako da to treba i da učini, ali fakultet nije presudan. Ja sam ga završila, ali sam pravo novinarstvo naučila tek kada sam došla u redakciju, kao i većina novinara. Tako i inženjeri i lekari, svi uče posao tek onda kada počnu da rade. Prave stvari nauče tek tada” kaže Jelena.
Na pitanje našeg portala da li bi savetovala mlade da se potrude i da svoj životni poziv usmere ka novinarskog profesiji, najpre se nasmejala. Nakon svega što nam je ispričala, jasno je da novinarstvo nije za svakoga.
„Verovatno očekujete odgovor ne, ali ja volim svoj posao, iako smatram da danas ne može dobro da se živi od njega. Ovaj poziv nije za svakoga, ali bi ga svakako preporučila onima koji žele da se njime bave, imaju strasti, radoznali su, energični“, navodi Jelena.
Bez svega toga, bez strasti, energije, bez radosti kad se napravi dobra priča, „iskopa“ nešto o čemu građani imaju pravo da budu obavešteni, a niko im nije rekao – sve gubi smisao.
Svi koji su se našli u ovoj priči, možda bi valjalo da se oprobaju. Jer jedno je sigurno – tehnologije i IT promenili su način izveštavanja, društvene mreže su donele poplavu neproverenih informacija, elektronski mediji guše „papir“, ali još nije, niti će kako stvari stoje, uskoro biti ugušen duh novinara.