Otkazi tokom korone i nove prilike za zaposlenje
Zaraza korona virusom protutnjala je severnom zemljinom hemisferom i za sobom ostavila posledice čije će se razmere dugo utvrđivati. Iako na sajtu Republičkog zavoda za satistiku još nema zvaničnih podataka o broju građana Srbije koji su ostali bez posla tokom skoro dva meseca ili precizno 53 dana, koliko je trajalo vanredno stanje, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tvrde da je baš u tom periodu više od 15.000 radnika uspelo da se zaposli ili pokrene samostalan posao.
Reč je pre svega, kako navode, o zapošljavanju u prerađivačkoj industriji, o kuririma, dostavljačima robe, hrane, medicinskim sestrama, tehničarima, informatičarima... Mali trgovci otpuštali su radnike, a veliki trgovinski lanci ih zapošljavali.
Pored ove “preraspodele”, evidentno je i da je virus jednostavno “gutao” pojedina radna mesta, pa su se oni koji su obavljali te poslove odjednom našli u nezavidnoj situaciji u kojoj niti mogu da nastave sa radom, niti mogu u istoj branši da traže drugog poslodavca.
Kako je to izgledalo u praksi, najbolje ilustruje primer Stefana Niketića, koji ima 25 godina i do nedavno je živeo u Beogradu, dok je tu imao posla i prihoda. Ketering firma u kojoj je radio obrocima je snadbevala četiri velike IT kompanije - njihovi zaposleni su tokom epidemije radili od kuće, te nije bilo posla za Stefana i njegove kolege.
Ko je dobijao otkaz?
Niketić, koji se zbog vanrednog stanja i epidemije korona virusa vratio u rodni grad Arilje, i njegove kolege nisu usamljeni slučajevi koji su preko noći ostali bez posla. Još uvek se radi na proceni koliko je ljudi izgubilo posao ili će ostati nezaposleno u Srbiji zbog krize koju je doneo korona virus.
Prema podacima NSZ, istovremeno,9.600 radnika u tom periodu ostalo je bez posla. Na dugačkom spisku najviše je bilotrgovaca, hotelijera, radnika u ugostiteljstvu, turizmu, restoranima, kafićima, frizerskim i kozmetičkim salonima, zaposlenih u sektoru saobraćaja i nekim uslugama. Najjači udar podneli su zaposleni u privatnim preduzećima, u građevinarstvu, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili na ugovorima na određeno vreme. Neki su i sami odlazili u situaciji kada je epidemija bila na vrhuncu, a nije bilo javnog prevoza, obdaništa i škole nisu radili, obustavljene su socijalne usluge podrške za starije…
I to su zvanični podaci i činjenice. Neke druge brojke koje se pominju, poput 150.000 otkaza, 200.000 manje zaposlenih, i dalje ostaju neutemeljene u statistici.
Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2 odsto) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6 odsto zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.
Od 23. marta, od kada je omogućeno prijavljivanje na evidenciju NSZ elektronskim putem, zaključno sa poslednjim danom marta, toj službi prijavilo se 2.045 građana, kažu u Ministarstvu rada.
Od novoprijavljenih u martu, koji su na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanja prijavili nakon prestanka radnog odnosa ili radnog angažovanja najveći broj je iz trgovine i ugostiteljstva.
Od 15. marta kada je uvedeno vanredno stanje, zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu podnelo je ukupno 1.860 lica, a od tog broja, 1.486 njih je podnelo zahteve elektronskim putem (počev od 23. marta od kada je uvedena ta mogućnost).
Bilo je i slučajeva otpuštanja bez osnova i slanje zaposlenih na neplaćen odmor bez njihove saglasnosti, ali to predstavlja kršenje radnog prava. Zakon o radu jasno definiše prava, obaveze i postupanje poslodavaca, a otpuštanje bez osnova i slanje na neplaćene odmore predstavlja kršenje zakona.
Rad od kuće dobio na značaju
I dok su jedni prebrojavali one koji su ostali bez posla, a drugi one koji su zaposlenje dobili dok je covid 19 harao svetom, dešavale su se velike promene.
Pandemija je dokazala da rad od kuće može da ima velikih prednosti, da je digitalizacija tekovina koju tek treba razvijati, a internet utočište za mnoge koji su upravo tu otkrili i razvili svoje veštine. Okretanje poljoprivredi i proizvodnji vlastite hrane mogla bi da postane prioritet i Srbiji, što uz Vojvodinu i plodnu zemlju Šumadije i ne bi bio naročit izazov.
Tražena zanimanja
Neka zanimanja, takođe, izbila su u vrh liste ne samo traženih, već i ključnih za opstanak jedne države, a oblast zdravstva to najbolje dokazuje. U ovom, za neke države uskoro post-korona periodu, iskristalisali su se najtraženiji poslovi: radnici u prodavnicama, operatori sistema na računarima, ovlašćene računovođe, zdravstveni i građevinski radnici, radnici u skladištu, psiholozi, vozači, dostavljači…
Da idemo u korak sa svetom, pokazuje i naš sajt www.halooglasi.com, na kojem je, u ovom trenutku, aktivno bar 1.000 oglasa za zapošljavanje, odnosno toliko je prilika za zaposlenje trenutno otvoreno. Treba samo da se javite na oglas koji vas zanima, nekoliko klikova i vaš radni status lako može da se promeni.
Saldo
Kad se podvuče crta, evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazala je da je broj nezaposlenih manji nego pre 16. marta - kada je uvedeno vanredno stanje - za oko 2.500 ljudi.
Sa druge strane, u 2019. godini, recimo, prema podacima NSZ, posao je dobilo 15.626 ljudi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcu, Kragujevcu i Jagodni na radnim mestima:
- Prodavci u prodavnicama
- Čistači i pomoćno osoblje u hotelima
- Prodavci u kiosku
- Službenici za opšte administrativne poslove
- Doktori opšte medicine
- Medicinske sestre
- Jednostavna zanimanja u prerađivačkoj industriji
- Vozači kamiona i teških terenih vozila
Procene su da će tražnja biti veća za stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija s obzirom da se sve više promoviše onlajn trgovina i usluge. Takođe, čini se da će i ubuduće biti traženi kvalifikovani radnici za pojedina radna mesta u zdravstvu i drugim organizacijama koje podržavaju funkcionisanje država.