Plata ostaje ispod 100.000 dinara, a jaz među gradovima i branšama sve dublji
Nedavno istraživanje je pokazalo da mladi između 15 i 30 godina žele platu veću od 130.000 dinara, smatrajući da je taj iznos optimalan za pristojan život
Prema podacima raznih analiza, regionalno tržište rada ide uzlaznom putanjom koju prate i više plate, posebno primetne u periodu od 2019. do 2024. godine. U maju se dogodio svojevrsni presedan kada je prosečna srpska neto zarada prešla „psihološki prag“ od 100.000 dinara, iznosivši 100.170 dinara. Iako je od tog momenta ponovo krenula da opada, tržište rada je ostalo relativno zdravo i stabilno. Srbija, naime, beleži najveći rast zaposlenosti u regionu, u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu, a on iznosi četiri odsto (64,7 odsto zaposlenih). Stručnjaci objašnjavaju da je uzrok tome generalno jačanje privrede, usled snažnog priliva stranih investicija i ulaganja u tzv. radno intenzivne industrije, među kojima su IT, usluge, maloprodaja, finansije.
Sa druge strane, jačanje određenih delova privrede i rast prosečne bruto/neto zarade treba posmatrati i kroz ovu prizmu: u septembru 2024. prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 96.115 dinara, što znači da je porasla za 8,4 odsto u odnosu na prošli septembar, ali je polovina zaposlenih ostvarila platu do 75.117 dinara. To je tzv. medijana koja nam, zapravo, govori mnogo više od prosečnog iznosa.
Zašto? Zato što medijalna zarada najbolje oslikava stanje jednog društva, posebno ovako fragmentisanog kao što je srpsko, u pogledu regionalnih razlika i razlika među branšama. Takođe, tu su i brojni svetski izazovi koji se osetno prelivaju na manje ekonomije i mogu uzburkati tržište rada.
Ako uzmemo u obzir geografske parametre, Beogradočekivano ostaje na prvom mestu na listi gradova sa najvišim prosečnim platama, gde radnici u proseku ostvare 121.238 dinara neto. Opština Stari grad prolazi ubedljivo najbolje, sa prosekom od čak 170.558 dinara neto. Nakon prestonice, sledi Bor sa 113.880 dinara. Iako manji grad, pretpostavka je da dobar prosek plata „vuče“ rudarski sektor, odnosno kompanija „Serbia Zijin Bor Copper“, koja posluje u okviru kineske grupacije. Na trećem mestu u septembru bio je Novi Sad, sa prosečnom platom od 111.377 dinara. Treba istaći da, osim što je srpska Atina drugi najveći grad u Srbiji, na lokalnu ekonomiju umnogome utiče jačanje IT sektora i tehnološke industrije.
To su, naime, branše gde su visoke plate i očekivane i realizovane. Godinama unazad, zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti (kako to Zavod za statistiku kategoriše) važe za rekordere po visini primanja. Ili, kako bismo „narodski rekli“, programeri nam vade prosek, sa septembarskim neto iznosom od 284.191 dinar. Za razliku od njih, osobe zaposlene u kategoriji „ostale lične uslužne delatnosti“ jedva da su prešle minimalac, zaradivši 52.663 dinara neto u istom mesecu.
Međutim, podatak koji, donekle, ide naruku blago silaznom trendu plata u Srbiji jeste slabljenje inflacije. Konkretno u septembru, inflacija je usporila na 4,2 odsto, u oktobru se popela na 4,5 odsto, ali predviđanje Narodne banke Srbije je da će nastaviti da se kreće u granicama cilja. Inače, prema zvaničnim podacima Zavoda za statistiku, prosečna neto plata u javnom sektoru u septembru je iznosila 99.363 dinara, što znači da je tradicionalno bila više od one u privatnom sektoru (94.803 dinara).
Šta kažu i traže mladi?
Sve je više stručnjaka iz oblasti HR i konsaltinga, kao i posmatrača tržišta, koji nas upozoravaju na „snagu generacije Z“. Kada kažemo „nas“, mislimo na poslodavce, koji će morati da prilagode politiku poslovanja novim generacijama, mladima koji teže balansu između privatnog i poslovnog i koji ne žele da rade prekovremeno, odnosno za prosečnu ili ispodprosečnu platu.
Do 2026, u Srbiji će 30 odsto radne snage činiti upravo osobe rođene između 1996. do 2010. godine, a istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama te demografske grupe pokazuje da oni žele platu veću od 130.000 dinara. Smatraju da je taj iznos optimalan za pristojan život. Ipak, istina je da su želje jedno, a realnost drugo, budući da taj nivo plate trenutno ostvaruje tek 9,4 odsto zaposlenih uzrasta od 15 do 30 godina.
Ako se vodimo krilaticom da „na mladima svet ostaje“, onda ćemo ovoj grupi zaposlenih posvetiti još koji red teksta: isto istraživanje KOMS-a pokazalo je da najveći broj pripadnika generacije Z (27,7 odsto) prima platu do 80.000 dinara, dakle, dosta ispod proseka. Na pitanje da li su im ta primanja dovoljna, 98 odsto njih je odgovorilo da nisu.