Pobedite stres na poslu
Svi smo svesni da je društvo u kojem živimo odavno kapitalističko, da nam materijalna dobra mogu dati određeni status u socijalnim krugovima ili bar mogu da pomognu da napredujemo. Ali stalna jurnjava za novom povišicom, unapređenjem ili bonusom za prekovremeni rad doveli su do toga da su stres i hronični umor postali propratni efekti skoro svakog posla
Konstanta težnja za većom produktivnosti i pritisak koji ona nosi mogu dovesti do sagorevanja radnika. Visoka stopa nezaposlenosti i činjenica da postoji veliki broj kandidata koji vas u svakom trenutku mogu zameniti samo doprinose povećanju stresa. Zato je izuzetno važno da znate kako da prepoznate simptome stresa i hroničnog umora i, što je još važnije, kako da se sa njima izborite.
Stres u malim količinama može da vam pomogne da ostanete fokusirani, puni energije i u stanju da prevaziđete prepreke na radnom mestu. Problem nastaje kada je nivo stresa povećan, kad prestaje da bude od koristi i počinje da šteti vašem telu i umu. Visok nivo stresa smanjuje produktivnost, dovodi do gubitka samopouzdanja, razdražljivosti i povučenosti, a što je još bitnije može dovesti i do pada imunog sistema, formiranja čireva, pa čak lekari tvrde da izaziva kancer.
Rani znaci upozorenje uključuju anksioznost, razdražljivost, osećanje depresije, povučenost, umor, apatiju, probleme sa spavanjem, poteškoće u koncentrisanju, gubitak seksualnog nagona, stomačne probleme, napetost mišića, glavobolja i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava.
Uspostaviti kontrolu
Među najčešće uzročnike stresa spadaju nedostatak kontrole nad poslovnim obavezama, povećanje odgovornosti, odnosno preuzimanje dodatnih obaveza, osećaj da vaš rad nema smisao i nesigurnost oko učinka. Zatim ako niste sigurni koja je vaša uloga, koje su tačno vaše obaveze ili cilj kompanije. Loša komunikacija koja dovodi do tenzije na poslu. Nedostatak podrške od strane nadređenog ili kolega što otežava rešavanje drugih problema koji vam izazivaju stres. Loši uslovi za rad, kao što su gužva i buka takođe doprinose povećanju stresa.
Stres na radnom mestu možete smanjiti tako što ćete podeliti svoje misli i osećanja sa nekim od kolega. Razgovor o problemu sa osobom koja razume situaciju i koja će vam pružiti podršku je sjajan način da se opustite i može da vam pomogne da se smirite i usredsredite. Sagovornik ne mora da vam reši problem, sasvim je dovoljno da vas strpljivo saslušaju. Sklapanjem prijateljstava sa kolegama i povećanjem društvenih kontakata na radnom mestu stvorićete sebi snažnu mrežu prijatelja koji vas podržavaju i osetićete kako negativne efekti stresa polako nestaju. Zato na sledećoj pauzi umesto da usmerite pažnju na vaš telefon ili tablet preorijentišite je na svoje kolege.
Ako smatrate da nemate kome da se okrenete na poslu nije kasno da upoznate nove ljude sa istim ili sličnim interesovanjima i počnete da gradite nova prijateljstva u slobodno vreme baveći se nekim drugim, zabavnim aktivnostima.
Vežbanjem protiv stresa
Redovno vežbanje je sjajan način da se oslobodite stresa. Aktivnosti koje ubrzavaju rad srca i teraju vas da se preznojite vrlo su efektivne za popravljanje raspoloženja, povećanje energije i koncentracije i opuštanje tela i uma. Idite na plivanje, aerobik, bavite se nekim sportom bilo kolektivnim ili individualnim ili jednostavno izađite u neki klub i igrajte čitavu noć. Umesto na vaše misli usmerite pažnju na vaše telo dok se krećete i kako je dobar osećaj dok vežbate. Za najbolje rezultate pokušajte da ubacite bar trideset minuta fizičke aktivnosti u skoro svaki dan. Ako vam je lakše da je uklopite u raspored podelite aktivnosti na dva ili tri dela. Kada osetite da vam se nivo stresa na poslu povećava pokušajte da napravite kratku pauzu i da se odvojite od stresne situacije i ako je moguće prošetajte van radnog mesta.
Dobro se naspavajte kako bi ste lakše nosili sa stresom na radnom mestu. Pokušajte da obezbedite sebi osam sati sna i izbegavajte aktivnosti vezane za posao i stresne situcije pre odlaska u krevet. Sat vremena pre spavanja isključite TV, tablet, telefon i računar jer vam mogu poremetiti san. Umesto toga se fokusirajte na tišinu ili neku umirujuću aktivnost kao na primer čitanje.
Na posao 10 minuta ranije
Pokušajte da napravite balansiran raspored i uskladite posao, porodicu, društvene aktivnosti, dnevne obaveze i vreme za relaksaciju. Krenite ranije na posao jer čak i deset ili petnaest minuta mogu napraviti razliku između žurbe i laganog započinjanja dana. Isplanirajte kratke pauze tokom dana i iskoristite ih za šetnju ili razgovor sa prijateljem i pokušajte da pauzu za ručak provedete van radnog prostora. Ovo će vam pomoći da se opustite, napunite baterije i budete produktivniji.