Poslodavci vole multitasking, ali...
Da li multitasking znači doslovno raditi više stvari istovremeno ili je više prelaženje sa zadataka na zadatak, provođenje određenog vremena na jednom zadatku, a zatim prebacivanje na drugi iako prvi nije završen? Niko izgleda nije potpuno siguran, ali mnogi od nas veruju da je multitasking pozitivna osobina.
Uostalom, svi to radimo. Šaljemo poruke dok hodamo, šaljemo mejlove tokom sastanaka ili pričamo telefonom dok spremamo ručak, jer u današnjem društvu raditi jednu po jednu stvar deluje kao luksuz pa čak i rasipnički. Poslodavci obožavaju ovu osobinu i čini se da je multitasking nešto u čemu svi želimo da budemo dobri.
Nema sumnje da je multitasking sjajan način da završite svoje obaveze kako bi imali vremena za nešto zabavno, ali da li je ova osobina loša za produktivnost na duže staze? Istraživanja su pokazala da ovaj načina rada nije ni približno efikasan kao što mislimo i da čak može biti štetan po zdravlje.
Pad produktivnosti
Studije su pokazale da multitasking smanjuje produktivnost za 40 odsto. Protivno uobičajenom mišljenju ova osobina ne štedi vreme, zapravo verovatno će vam trebati više vremena da završite dva projekta konstantno prelazeći sa jednog na drugi nego da svaki radite pojedinačno. Kada radite više stvari istovremeno, kao na primer, razgovarate telefonom, proveravate mejl i pišete izveštaj, mnogo češće dolazi do grešaka jer nemate dovoljno pažnje da adekvatno uradite nijednu od ovih stvari.
Previše ometanja ruši koncentraciju, što zahteva više vremena da se vratite na prethodni zadatak, nađete gde ste stali i povratite tok misli. Multitasking čini da teže organizujete misli i filtrirate nebitne informacije i smanjuje efikasnost i kvalitet posla koji obavljate. Na primer, ako radite na nekom projektu i stalno vas prekidaju kolege ili telefon rizikujete da zaboravite važne detalje neophodne da posao završite na pravi način. Kada dobijate veliki broj informacija u isto vreme mozak ne može da razlikuje koje su bitne, a koje ne, što negativno utiče na pamćenje.
Anksioznost
Takođe, utvrđeno je da prebacivanje sa jednog zadatka na drugi podstiče lučenje hormona stresa, što dovodi do osećaja umora i mentalne iscrpljenosti čak i na početku radnog dana. Anksioznost koja se dovodi u vezu sa multitaskingom na poslu može dovesti do smanjenja produktivnosti i negativnog impakta na profit preduzeća, posebno onih manjih koja zapošljavaju mali broj radnika.
Pored toga što umanjuje produktivnost i kvalitet vašeg rada i povećava stres multitasking umanjuje i koeficijent inteligencije. Rezultati istrživanja sprovedenog na Londonskom Univerzitetu pokazali su da je koeficijent inteligencije kod muškaraca koji su se bavili multitaskingom opao za 15 poena što bi se očekivalo da recimo nisu spavali celu noć ili da su konzumirali marihuanu.
Kako pomoći sebi?
Kako biste smanjili opterećenje mozga i nivo stresa možete pokušati da svako veče odvojite 10 minuta da isplanirate šta želite da postignete sledećeg dana. Ovo će vam pomoći da se mnogo više usredsredite na bitne zadatke. Možete probati i da svoj radni dan podelite na intervale od 25 minuta intenzivnog i skoncentrisanog rada posle kojih ćete imati 5 minuta pauze. Ova metoda je bazirana na tome da česte pauze mogu da poboljšaju mentalnu agilnost.
Slabljenje kognitivnih funkcija
Nova istraživanja na Univerzitetu u Saseksu ukazuju na mogućnost da slabljenje kognitivnih funkcija uzrokovanih multitaskingom mogu biti permanentne. Snimci magnetnom rezonancom pokazali su da osobe koje su provodile vreme na više uređaja (TV, mobilni) u isto vreme imaju umanjenu aktivnost delova mozga koji su zaduženi za empatiju i emocionalnu kontrolu.
Naš mozak je dizajniran da se fokusira na jednu stvar i priliv velikog broja informacija ga usporava. Konstantno prelaženje sa jednog na drugi zadatak ohrabruje loše moždane navike. Kada uradimo neki sitan zadatak kao što je odgovor na poruku ili slanje mejla, dobijamo dozu dopamina, hormona sreće, što nas tera da stalno prelazimo na manje zahtevne zadatke kako bi dobili instant nagradu. Ovo čini da se osećamo da smo postigli mnogo, odnosno završili veliki posao, kada u stvarnosti nismo uradili skoro ništa.
Imejl je postao sastavni deo radnog dana ali i najveća distrakcija. U današnjem digitalnom svetu uvek smo dostupni i ljudi očekuju odgovor odmah. Čak i kada nismo na poslu možemo pročitati mail preko telefona ili tableta, a društvene norme od nas zahtevaju i da odgovorimo. Za razliku od standardne pošte, koja se retko šalje nepoznatim osobama, naš pristup digitalnoj pošti je totalno drugačiji i slanje na stotine mejlova nepoznatim osobama ne predstavlja nikakav problem. Rezultat toga je da dobar deo dana provedemo filtrirajući i brišući neželjene poruke. Jedno od rešenja za ovaj problem je da odvojite svaki dan sat ili dva kako bi se pozabavili mejlovima.