Preporuke poslodavcima zbog Korona virusa ili šta je doneo “Crni labud” 2020?
Vanredno stanje u Srbiji nije uvedeno prvi put i za mnoge građane nije ništa novo, ali razlozi zbog kojih je uvedeno sasvim su novi - pandemija Korona virusa. Zemlje su pred ovim novim virusom “padale” kao u domino efektu i to brzinom na koju niko nije mogao da reaguje adekvatnim merama, prosto zato što nije bilo vremena ni da se analizira situacija, a još manje da se obezbedi adekvatna dijagnoza sa medikamentom. To je, za vrlo kratko vreme donelo saldo od velikog broja zaraženih i, na žalost, u pojedinim državama i umrlih. Kompanije se suočavaju sa krizom čije razmere rastu, a privredna aktivnost srazmerno tome pada. Halo oglasi su napravili za vas presek situacije za privredu i zaposlene.
Vanredno ne znači neradno
Uvođenje vanrednog stanja ne znači da prestaje rad u privredi, privatnom i javnom sektoru, ali svakako znači nova pravila rada. Predlozi za to su dolazili iz poslovnih i nevladinih organizacija, ali i sa najvišeg mesta u državi – od Vlade Srbije. Vlada je poslodavcima preporučila da proces rada organizuju tako da svi koji to mogu rade od kuće, a ukoliko to ipak nije moguće, da se strogo poštuju sve higijensko-tehničke mere za sprečavanje širenja zaraze što podrazumeva ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski i slično. Vlada je ipak akcenat stavila na rad od kuće i pozvala poslodavce da u maksimalnoj meri svim svojim zaposlenima to i omoguće, ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvoljavaju.
Posebna preporuka vlade poslodavcima je da na rad od kuće upute starije od 65 godina, hronične bolesnike i one koji imaju decu mlađu od 12 godina, kao i samohrane roditelje. Zbog proglašene pandemije Korona virusa, brojni poslodavci obavestili su svoje zaposlene, koji se vraćaju sa službenog puta iz zemalja koje su takođe zaražene ovim virusom, da ne dolaze na posao u narednom periodu.
Pravila rada od kuće
Međutim, rad od kuće takođe ima pravila, koja su precizno navedena u Uredbi Vlade Republike Srbije. Precizirano je, između ostalog, da rešenje za rad van prostorija preduzeća ili ustanova obavezno mora da sadrži trajanje radnog vremena i način obavljanja nadzora nad radom zaposlenog, dok je poslodavac dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji rade od kuće. Za zaposlene i one koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više kolega, poslodavci moraju da obezbede dovoljne količine zaštitne opreme. Poslodavci čija je delatnost takva da nije moguć ovaj način organizovanja dužan je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to tako da, ukoliko je to moguće, ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama - kako bi što manji broj zaposlenih i drugih angažovanih lica obavljao istovremeno rad u jednoj prostoriji.
Da li je rad od kuće manje plaćen?
O radu od kuće u uslovima vanrednog stanja govorio je i resorni ministar Zoran Đorđević koji je istakao da se takav rad plaća u istom iznosu kao kada zaposleni radi u firmi. Prema njegovim rečima, svi koji se nalaze u samoizolaciji, na bolovanju, na plaćenom odsustvu ili ako mogu nesmetano da rade iste poslove kao i da su u firmi, imaju pravo na punu platu. Visinu naknade zarade ne utvrđuje zakon, već se to prepušta opštem aktu ili ugovoru o radu. Pod opštim aktom podrazumevaju se kolektivni ugovor i pravilnik o radu.
Posebna pažnja mora da se obrati, kada su privrednici u pitanju, na dotok sirovina i isporuka gotove robe, koji zavise od transporta, kao i da se prati situacija u okolnim zemljama, zbog mera koje preduzimaju kako bi se sprečilo širenje novog korona virusa. Posebno se poslodavcima skreće pažnja na to da se primene sva sredstva kako ne bi došlo do otpuštanja radnika i da je važno da finansijski sistem nastavi nesmetano da radi. O pojačanim merama zaštite radnika u zdravstvenom i drugim sistemima nema potrebe govoriti.
Osnovna poruka poslodavcima je da slušaju savete lekara i da onog, ko nije neophodan za proces proizvodnje, uputi na rad od kuće i nađe način da tako privređuje, jer će samoizolacija omogućiti da se što pre prođe kroz krizu.
Pored privatnika, i zaposleni u bankama dobili su istu preporuku, jer većina njih ima ili lične laptopove ili im ih je banka obezbedila. NBS je odlučila da smanji referentnu kamatnu stopu i sada iznosi 0,5 odsto, što je bio dodatni stimulans za likvidnost cele privrede, a oslobođena su sredstva privredi za proizvodne aktivnosti.
Problem rešavati hladne glave
U sveopštoj poplavi novih informacija i još više pitanja na koje za sada nema odgovora, najvažnija je solidarnost, na koju apeluju i vlada i mediji. U situaciji novoj za skoro sve zemlje planete, privrednici, menadžeri i vlasnici treba da znaju da je najpotrebnije sačuvati hladnu glavu, da svaka kompanija napravi plan i pripremi se na moguće turbulencije i sve moguće scenarije kako bi sačuvali svoje poslovanje.
NALED – ov predlog mera za oporavak kompanija i očuvanje radnih mesta
- Privremeno smanjenje poreza i doprinosa na zarade ili uvođenje mogućnosti odloženog plaćanja svih dažbina u vezi sa zaradama, bez kamata, za preduzetnike, mikro i MSP sektor ili za najugroženije u zavisnosti od rezultata analize;
- U saradnji sa bankarskim sektorom, uz obezbeđivanje dodatnih sredstava iz budžeta, omogućiti privredi pristup jefitnim ili beskamatnim kreditima za likvidnost i refinansiranje obaveza, uz mogućnost grejs perioda za nove zajmove;
- Za kompanije i preduzetnike koje posluju u najosetljivijim sektorima i beleže značajan pad prihoda, kao i za pojedince koji su ostali bez posla, obezbediti jednokratnu finansijsku podršku i/ili uvesti moratorijum od najmanje tri meseca na otplatu kredita bankama i svih dažbina državi;
- Sprečiti rast cena kroz sistem korišćenja robnih rezervi i pojačan inspekcijski nadzor uz uvođenje kontakt centra za građane i privredu;
- Proširiti meru oslobođenja od poreza i doprinosa na zarade u prvoj godini poslovanja na preduzetnike paušalce, kako bi se podstaklo samozapošljavanje;
- Proširiti obuhvat propisa koji reguliše pojednostavljeno / elektronsko angažovanje sezonskih radnika na sektore koji su posebno skloni fluktuacijama (poput turizma), i privremene poslove koji će biti posebno aktuelni za vreme trajanje epidemije (pomoć u kući, kurirski poslovi, čuvanje dece i dr.);
- Stimulisati bezgotovinsko plaćanje kroz kanale javnog informisanja i eventualno smanjenje / povraćaj dela PDV-a u slučaju plaćanja karticama kao meru smanjenja širenja epidemije, ali i meru kojom se održavaju legalni tokovi ekonomije;
- Uvesti javne radove kao meru podsticanja zapošljavanja ranjivih grupa i podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja;
- Uvesti produženo porodiljsko odsustvo i vaučere za angažovanje pomoći u kući oko čuvanja dece, kako bi se zaposleni roditelji nosili sa zatvaranjem škola;
- Uspostaviti poseban fond za finansijsku podršku lokalnim samoupravama / regionima čije su stanovništvo i privreda najviše pogođeni