Pronalaženje posla nakon 50. godine
„Kako pronaći posao?“ pitanje je koje jednom ili više puta u životu postavljaju svi koji se bore za opstanak u kapitalističkom društvu. Međutim, isto pitanje dobija sasvim novu formu kada ga sebi ili drugima postavi neko ko ima više od pedeset godina.
Tada umesto mnogobrojnih ponuda, starije osobe u većini slučajeva ne budu pozvane nakon razgovora sa HR. Razlozi za takve ishode mogu biti različite prirode.
Zašto je retkost da stariji od 50 godina ulaze u uži krug ragovora za posao?
Na tržištu rada gotovo da je postalo pravilo – što više godina kandidati za posao imaju, to su manje šanse da će određeni posao dobiti. O tome svedoči i činjenica da je za pojedine poslove poželjno da ih obavljaju mlađe populacije. Postavlja se pitanje – šta je glavni okidač za ovakav ishod?
„Mnogo zavisi od toga za koju granu industrije stariji kandidati konkurišu, istovremeno i za koju vrstu posla su konkurisali. U zavsinosti od toga, razloga može biti mnogo,” ističe HR menadžer Željko Nedeljković. On napominje da je to najčešće slučaj u proizvodnim pogonima, koji su fizički zahtevni:
„Za takve poslove potrebna je brzina, okretnost i izdržljivost. Čak i na takvim poslovima u današnje vreme potrebna je određena doza informatičke pismenosti zbog tehnologije koja se koristi,” ističe Nedeljković. Kako kaže, veliki problem predstavlja to što su starije generacije izbegle tehnološki napredak i nemaju dovoljno znanja za korišćenje savremenih tehnologija, koje se u našoj državi koriste u poslednjih 10 godina.
Za koju vrstu posla se angažuju kandidati stariji od 50 godina?
Da „nije sve tako crno“ svedoči i činjenica da postoje i poslovi koje je poželjno da obavljaju i stariji kandidati od 50 godina.
„Stariji kandidati mogu biti angažovani za bilo koju vrstu posla za koju imaju adekvatno iskustvo i stručnost. Čak su za pojedina radna mesta više poželjni stariji kandidati jer su sazreli kao ličnosti i imaju porodice, pa se često ispostavi da su odgovorniji od mlađih generacija za koje se kroz praksu pokazalo da su u većini slučajeva nezainteresovane za učenje i sticanje novih veština,“ priča Nedeljković.
Među poslovima koje je poželjno da obavljaju radnici stariji od 50 godina su poslovi u oblasti građevinarstva (najčešće majstori na gradilištu koji imaju iskustvo u oblasti građevine, inženjeri, arhitekte itd.), prosvete (iskusni profesori, profesorke imaju veći autoritet), kulinarstva (šefovi kuhinje, kuvari sa iskustvom), ugostiteljstva (ugostitelji sa iskustvom koji imaju jaku organizacionu sposobnost) i drugi.
Prema rečima HR Željka Nedeljkovića paksa je pokazala da su se stariji kandidati bolje snalazili na ovim radnim mestima od mlađih, kojima nedostaje kreativnost i brzo gube interesovanje za radnim pozicijama na kojima obavljaju posao. „Kod mlađih generacija često se javlja prezasićenje i gubitak kreativnosti na pojedinim poslovima, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih se daje prednost starijim kandidatima,“ objašnjava Nedeljković.
Kako rešiti problem teškog pronalaska posla nakon 50. godine?
Sve teži „put do posla“ za starije kandidate gotovo da postaje društveni problem, jer s jedne strane može se uporediti i sa diskriminacijom dok nas sa druge strane tera da se zapitamo – da li je zaista nečija radna sposobnost uslovljena brojem godina?
Kako bi se rešio ovaj problem veliki broj građanskih inicijativa pokrenuo je projekte koji pomažu starijim kandidatima da bolje pronađu posao. Upravo jedan takav projekat pod nazivom „Job 50 +“ pokrenut je od Opštine Stari grad.
Takav projekat podrazumeva pomoć starijim od pedeset godina da pronađu posao i nudi im odgovore na pitanja: kako se predstaviti poslodavcu i napisati biografiju (CV), kako voditi poslovni razgovor, kako se odevati, kao i koja pitanja postaviti na razgovoru za posao. Takođe, starijima nude aktivnu potragu za poslom putem interneta i oglasa u štampi, prijavu na oglase i konkurse i zakazivanje razgovora sa poslodavcem.
Iako je pronalazak posla posle 50te godine sistemski problem, rešenje postoji: „Starijima od pedeset godina može se pomoći dodanim edikacijama u oblastima u kojima žele da pronađu posao. Pre svega u oblasti informatike pa čak i jezika s obzirom da sve veći broj inostranih kompanija dolazi u Srbiju“, zaključuje Nedeljković.