Rezultat vas promoviše za menadžerske pozicije
Zoran Šinik je deo najveće domaće trgovine, kompanije DIS, u kojoj je angažovan na poziciji direktora Distributivnog centra. Reč je o jednoj od strateških celina kompanije, koja ima ulogu da servisira najveći sektor DIS-a - maloprodaju i veliki broj profesionalnih kupaca. Kako Šinik kaže za naš list, samo kad se to uzme u obzir, lako može da se zaključi koliko je zahtevna, odgovorna, ali i zanimljiva njegova pozicija. U razgovoru za „Halo oglase Posao“ objašnjava kako izgleda profesija kojom se bavi.
HO: Kako izgleda vaš poslovni dan?
ZŠ: Može se reći da je dinamičan. Dan mi uvek počinje kraćim sastankom sa saradnicima, da rezimiramo šta je urađeno, definišemo mere i aktivnosti koje nas očekuju. Sledi obilazak svih ogranaka koji su u okviru Distributivnog centra i lociranje eventualnih problema i zastoja koji mogu da ugroze funkcionisanje sistema kako bi adekvatno reagovali i pravovremeno otklonili sve nepravilnosti. Kroz intezivnu komunikaciju sa svim sektorima unutar kompanije, poslovnim partnerima, zaposlenima, radim na praćenju i unapređenju velikog broja radnih procesa i rešavanju problema koji se javljaju. Organizacija posla je vrlo složena, zahteva dobru koordinaciju, pravovremenu reakciju i kvalitetnu poslovnu transformaciju. Međutim, kad radite u jednom uređenom i dobro organizovanom sistemu, kao što je kompanija DIS, sve ide mnogo lakše.
HO: Koji su glavni izazovi profesije?
ZŠ: DIS je velika uspešna kompanija koja se progresivno širi, ima visoke standarde, a ako želite da postanete deo sistema, vaš učinak mora da bude u skladu sa tim standardima. To je svakako najveći poslovni izazov, jer je dobar poslovni rezultat produkt vaše sposobnosti, umešnosti da u svakom trenutku iz sebe i iz zaposlenih kojima rukovodite izvučete maksimum, da kroz unapređenje radnih procesa vaši troškovi, odnosno gubici budu manji, a da, sa druge strane, profit bude veći. Ko se u poslu susreće sa ovim izazovom, sigurno zna koliko je energije, znanja, pa i sreće potrebno da se dođe do cilja.
HO: Kako se postaje menadžer, kakve veštine i znanja su potrebni?
ZŠ: Do pozicije menadžera ne dolazi se ni brzo ni lako. Ključni faktor je rezultat koji vas zapravo promoviše. Onoliko koliko ste dobro i kvalitetno ovladali potrebnim veštinama da iznedrite taj rezultat, toliko će on da bude veći i bolji. Jedan od ključnih faktora koji uslovljavaju vaš uspeh je dobar rad sa ljudima. Oni su strateški resurs, pokretačka snaga, ako sa njima ostvarite dobru komunikaciju, kvalitetnu organizaciju , jasno im predočite sistem vrednosti i zonu odgovornosti, pri tom stimulišete njihov rad, oni vam veruju. A to je jedini način da mogu i žele da daju svoj maksimum.
HO: Kakav je bio vaš put do menadžerske pozicije?
ZŠ: Do pozicije rukovodioca sektora koji broji 115 zaposlenih došao sam radeći najpre na nižim pozicijama. Napredovao sam korak po korak, učio i pripremao se za nivo na kome se sada nalazim. To je najbolji način da steknete iskustvo i znanje. Kad dođete u situaciju da svoj rad i rezultate krunišete menadžerskom pozicijom, vi ste u situaciji da uživate određene previlegije koje kompanija pruža, kako bi vam omogućila da se dalje usavršavate i pospešila vaš razvoj, a samim tim i što bolje vaše poslovne rezultate. Moram da kažem da je status menadžera u kompaniji DIS i sve što ta pozicija nosi korak ispred u odnosu na neke druge sisteme.
HO: Kako se nosite sa stresom?
ZŠ: Pozicija lidera nosi veliku odgovornost, obavezu da vaš učinak bude bolji, vaš doprinos razvoju firme veći. Tu je naravno i stres konstantno prisutan u većoj ili manjoj meri. On je sastavni deo, ne samo posla, već života uopšte. Sve češće se govori na temu „kako se nositi sa stresom“. Lično smatram da to isključivo i samo zavisi od mentalnog sklopa svakog pojedinca. U mom slučaju, pokušavam da radno i životno iskustvo maksimalno amortizuju uticaj stresa u miksu sa nekim vanposlovnim aktivnostima, posvećenosti porodici.
HO: Šta preporučujete mladima koji imaju ambicije i želju da jednog dana budu menadžeri?
ZŠ: Ja sam roditelj jedne tinejdžerke i budućeg mašinskog inženjera, a savete koje delim njima, svakako bih podelio svim mladim ljudima u Srbiji. Mi smo siromašna zemlja i zato je i put do uspeha mnogo teži i naporniji nego na Zapadu. Međutim, ako su dovoljno posvećeni, ambiciozni, uporni, vredni, ako tačno znaju šta žele i dobro izbalansiraju želje i mogućnosti - nebo je granica!