Sezonci se ipak vraćaju u sedlo
Pandemija korona virusa ulazi krupnim koracima u drugu godinu i mada se na trenutke činilo da će čitava planeta stati, to se naravno nije dogodilo. Čovečanstvo je našlo način da nastavi da živi i radi u “novoj normalnosti”. Neka zanimanja su ipak trpela, a među njima su čini se, sezonski radnici različitih profila.
Činjenica je da su mnoge države pooštrile uslove za prelazak njihovih granica kako bi suzbile pandemiju, a rampa je među prvima spuštena pred sezonske radnike i radnike u poljoprivredi, koji pomažu tokom berbe. Najpogođenija grana tokom prošle godine bio je turizam, a čini se da leto 2021. godine ipak neće biti period “koji su pojeli skakavci”, jer se i pored neizvesnosti koja traje, velike turističke kompanije polako raspituju za sezonske radnike. Aktuelni su, kao i uvek tokom sezone, konobari, kuvari, sobarice, spremačice i pomoćni kuhinjski radnici.
“Puls” Hrvatske, Grčke, Crne Gore…
U Hrvatskoj na primer, mada se još pouzdano ne zna kada će početi turistička sezona, očekuju zapošljavanje između 200 i 250 sezonskih radnika na destinacijama u Crikvenici, Novom Vinodolskom, Omišlju i Umagu i oko 50 u Baškoj Vodi. U Lošinju veruju da će im biti potrebno oko 550 sezonaca, a u Plavoj Laguni, koja uključuje i Riječku Bonaviju čak oko 1.500 godišnje. Procene su da će sezonski poslovi biti plaćeni od 1.500 do 2.000 evra, plus radna dozvola, smeštaj i hrana.
I u Crnoj Gori situacija je, kako se čini, slična. Vlada te zemlje utvrdila je broj dozvola za sezonsko zapošljavanje za različite usluge. Potražnja postoji, a među traženijim kadrovima su zaposleni na brodu uz platu od oko 2.000 evra. Tradicionalno, očekuje se da će biti posla za radnike u kafićima, hotelima, a “nema zime” ni za dobre kuvare sa iskustvom, pica majstore...
Priliku i šansu za pristoju zaradu tokom sezone, građevinske ili turističke, građani Srbije mogu da “ugrabe” ne samo na prostoru bivše Jugoslavije, već i u drugim zemljama – Grčkoj, Nemačkoj, Španiji, ili na Malti što je poslednjih godina sve popularnije.
U Grčkoj, na primer, često traže fotografe, a uslov je naravno poznavanje stranog jezika. Špancima “hronično” nedostaju sezonski berači voća koje plaćaju 45 evra na dan, uz obezbeđen smeštaj i prevoz, dok Nemačka prosto vapi za radnicima na seoskim imanjima i u polju i za to su spremni da plate i do 3.500 evra. Visokoobrazovani, razume se, prolaze bolje. Za njih, ukoliko imaju trenutno traženu diplomu, plate mogu da dostignu i 8.000 evra.
Na Malti se traže dostavljači hrane, ali oni moraju da imaju i vozačku dozvolu, a poslodavci im za to omoguće da zarade po jednoj narudžbini od tri do šest evra. Računa se da u toku dana može biti i 30 porudžbina.
Sezonci iz Srbije čest kadar na Jadranu
Prema podacima iz 2019. godine, s obzirom na to da ih u 2020. skoro i nema, nekoliko hiljada sezonaca iz Srbije radilo je na Jadranu, uglavnom u Hrvatskoj i zarađivali su od nekoliko stotina do oko 2.000 evra mesečno. Najmanje plaćene bile su sobarice i higijeničarke (300 do 400 evra), dok su kuvari strandardno bili najplaćeniji (600 do 2.500 evra).
Podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje ukazuju da je, kada je reč o sezonskim poslovima, srpskim državljanima najprivlačniji region, a za one koji smatraju da nijedna tačka na planeti nije daleko stoji na raspolaganju posao u, na primer, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde konobara i šankera plaćaju od 1.200 do 1.700 evra. Dubai može da bude izbor onima koji zaradu vide u čuvanju dece kod bogatih porodica (oko 1.200 dolara), u kuvanju (od 950 do 1.100 dolara) ili u “uklapanju modnih komada odeće za pojedine članove bogate arapske porodice”, ukoliko ste modna dizajnerka koja bi se time bavila. U Turskoj bi stjuard mogao da pronađe uhlebljenje ukoliko ima do 30 godina, govori turski, nemački ili engleski jezik.
Angažman u Srbiji
Kada je reč o Srbiji, mnogo više od prosečne dnevnice (oko 50 evra) može se zaraditi na teškim fizičkim poslovima, koji nisu česti, a mladi se uglavnom drže proverenih stvari - rad u kol-centrima, na lepljenju deklaracija i pakovanju u magacinima, obavljanje administrativnih delatnosti za koje je dnevnica od 1.500 do 2.500 dinara, u zavisnosti od dužine radnog dana i vrste posla.
Branje malina i sezonskog voća plaća se uglavnom po dogovoru, dok većina poslodavaca nudi 2.500 dinara po danu. Dnevnice za orezivače su uvek bile dobre, a poslednjih godina su još bolje i iznose oko 5.000 dinara. Tajna je u tome što se teško nalazi radnik za bilo koji sezonski posao u polju. Zato oni koji se late takvog posla mogu da računaju na dnevnicu od najmanje 2.000 dinara, uz prevoz i obroke.