Šta morate da znate ako želite da budete frizer
Život frizera počinje od ranog jutra. U slučaju našeg sagovornika, Slobodana Filipovića, koji je po zanimanju muški frizer i vlasnik frizerskog salona "SAN”, ustaje se i pre otvaranja radnje. To je zato što su za otvaranje salona potrebne pripreme poput kupovine dnevne štampe, brisanja i čiščenja alata i još neke sitnice da bi salon funkcionisao bez problema. Tako priča Filipović za naš list i nastavlja...
Radno vreme salona je jednokratno, radnim danima od osam do sedamnaest, a subotom od osam do četrnaest časova.
“Radno vreme poštujem maksimalno, osim u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Mada, i tada se trudim da odsustvujem što kraće. Posla uglavnom ima, pa se puno i radi. Mušterije su iz svih slojeva društva i različitih godina starosti. Podrazumeva se da svi imaju isti tretman, kako bi otišli zadovoljni”, kaže za naš list Slobodan Filipović.
Na pitanje šta su najveći izazovi za frizersku profesiju, kaže da je to onaj lični momenat koje je potrebno imati sa svakom mušterijom.
“Mnogo ljudi prođe kroz salon i vrlo je bitno da se o svakom zapamti ponešto, kako bi bilo moguće voditi razgovor. Mušterije vole takav odnos i uvek se vraćaju. Takođe, vrlo je bitno da se uspostavi pozitivan kontakt sa novom mušterijom, jer od toga zavisi da li će postati redovna mušterija. U tom delu mi dosta pomaže poznavanje psihologije ličnosti koju sam izučavao u školi, a nadogradio kroz dugogodišnju praksu”, objašnjava Filipović.
Kako kaže, komunikacija sa mušterijom je vrlo bitna. Treba znati kad šta treba reći, kad prećutati. Svaku mušteriju treba maksimalno uvažiti i ispoštovati, navodi on i dodaje da je još jedna stvar od izuzetnog značaja:
“Svaka mušterija mora da bude zadovoljna svojom frizurom kad izađe iz salona, jer je to jedan od razloga da se ponovo vrati i postane stalna”.
Kada je reč o mogućnosti da se zaradi, naš sagovornik kaže da je mlad ušao u ovaj posao, uspeo da stekne reputaciju dobrog frizera, i to je, smatra on, osnovni razlog zašto ima dosta mušterija. Na zaradu utiču, kako dodaje i drugi faktori.
“Poslovni prostor je u mom vlasništvu, sam radim, tako da sam troškove sveo na minimum. Sve ovo mi omogućava da od svog rada živim sasvim pristojno i da sve rashode servisiram uredno i na vreme. Teška su vremena za nas male privatnike tako da, ukupno gledajući, mogu biti zadovoljan”, kaže Filipović.
Šta morate da znate ako želite da budete frizeri
Pitali smo Filipovića šta preporučuje svom sinu, ali i drugima koji bi da se bave ovom profesijom, a on odgovara najpre da svaki posao mora da se voli da bi se kvalitetno radio. “Ako neko želi da krene tim putem, mora, pre svega, da dobro nauči zanat, sve ostalo dolazi samo po sebi. I mora dosta da se radi, da se prate modni trendovi, novi preparati na tržištu kao i nove tehnike u poslu.
Frizer je postao, kako kaže, tako što se profesija sama nametnula, budući da su i njegov deda i otac takođe bili frizeri.
“Rano sam došao u kontakt sa mašinicom za šišanje i ostalim alatom.Verovatno sam od njih nasledio ljubav prema tom poslu. Zato sam upisao školu za muške frizere. Škola je trajala četiri godine, a uporedo sa školom obavljao sam i praksu po frizerskim salonima. Kad sam završio sve te obaveze, neko vreme sam radio u salonima drugih ljudi, a potom sam se osamostalio”, priča naš sagovornik.
Filipovići, prema njegovim rečima, nastavljaju tradiciju, pa i njegov sin pohađa školu, takođe za frizera, u trajanju od tri godine. Postoji mogućnost da po završetku trogodišnje škole,upiše višu školu istog smera i tako stekne peti stepen obrazovanja, kaže Filipović stariji.