Šta sve treba da znate o bolovanju?
Ukoliko dođe do povrede na radu ili je zdravstveno stanje zaposlenog ugroženo, on ima parvo na bolovanje, koje u velikoj meri zavisi od životnih okolnosti zaposlenih. Kada su žene u pitanju bolovanje se može koristiti u slučajevima trudnoće, ukoliko se proceni da je veći stepen rizika u pitanju, zaposlena trudnica mora ranije da koristi trudničko bolovanje od predviđenog roka.
Takođe, ako je potrebna nega deteta majka može uzeti porodiljsko bolovanje, koje u poslednje vreme postoji često i među muškom populacijom ili u slučajevima kada se radi o samohranom roditelju.
Za sve one koji nisu u prilici da teško bolesnim roditeljima unajme staratelja ili da im obezbede mesto u domu za stara lica, postoji bolovanje koje se uzima radi čuvanja i nege roditelja.
Zarada za vreme bolovanja
U zavisnosti od trajanja ali i razloga zbog kog zaposleni treba da iskoristi svoje parvo na bolovanje biće definisana novčana naknada koju poslodavac isplaćuje radniku.
Ukoliko se radi o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti naknada se može kretati od 65% do 100% od osnovne zarade. „U slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, poslodavac vrši isplatu naknade i to u visini od 100% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad. S tim što ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Cela osnovica se dobija i prilikom bolovanja zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa. U tom slučaju celokupan teret nadoknade sredstava snosi Fond za zdravstveno osiguranje”, ističu na sajtu međunarodne računovodstvene kompanije Unija.
Kako navode, ukoliko je do privremene sprečenosti za rad došlo usled bolesti ili povrede van rada, kao i nege deteta starosti do 3 godine, zaposleni dobija naknadu u iznosu od 65% prosečne zarade za prethodnih 12 meseci pre meseca u kom je nastupila privremena sprečenost za rad.
U tom slučaju: „Zarada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Naknada bolovanja za negu deteta do 3 godine od prvog dana bolovanja pada na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Naknada usled bolesti i povrede van rada pada na teret poslodavca za prvih 30 dana bolovanja. Od 31. dana naknadu vrši Fond“, piše na sajtu Unije.
Članom 95. Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno je da naknada za negu deteta pripada osiguraniku u slučaju kada su oba roditelja osigurana ili u slučaju da dete ima samo jednog roditelja ili samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo. Takođe, isto važi ukoliko jedan od roditelja nije osiguran ali je iz zdravstvenih razloga sprečen da neguje obolelo dete.
Kada je reč o održavanju trudnoće, naknada iznosi 100%, a prvih 30 dana ide na teret poslodavca dok je od 31. dana za troškove naknade zadužen Fond za zdravstveno osiguranje.
Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog mere obavezne izolacije: „Naknada koja je obezbeđena isplaćuje se u visini od 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u odnosu na mesec otpočinjanja odsustva”, ističu na sajtu Unije. Ali, prema njihovim rečima, ovo nije obavezan iznos naknade.
Ukoliko bolovanje traje duže od 30 dana, prvih 30 dana ga uplaćuje poslodavac dok je kasnije dužnost na Fondu za zdravstveno osiguranje, što je regulisano članom 101. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Kada je reč o bolovanju preduzetnika, na sajtu Unije navode: „Ako je preduzetnik bio osiguran kraće od 12 meseci, osnov za naknadu zarade je osnovica na koju je plaćen doprinos za vreme za koje je bio osiguran u tom periodu”. S druge strane, preduzetniku koji se opredelio za ličnu zaradu naknada se računa na isti način kao i za zaposlene.
Kada zaposleni uzme bolovanje zbog nege obolelog člana uže porodice do napunjene 18 godine, i to u slučaju teškog oštečenja zdravstvenog stanja, tada dobija 100% naknade za bolovanje.
Kada se gubi pravo na bolovanje?
Pravo na bolovanje gubi se u određenim situacijama. Neke od tih situacija su ako je zaposleni u alkoholisanom ili drugom stanju sprečen da radi, ukoliko je zaposleni sam prouzrokovao povredu na radu ili je sam sprečavao ozdravljenje, ako nije otišao na lečenje. Takođe, razlozi da se izgubi pravo na bolovanje su i ukoliko zaposleni ne dolazi na posao ali se i ne javlja poslodavcu, ako otputuje za vreme bolovanja ili se bavi privrednom delatnošću tokom trajanja bolovanja i slično.
Prema članu 180. Zakona o radu: „Ukoliko poslodavac posumnja da zaposleni iskorišćava pravo na bolovanje, on može podneti zahtev nadležnom zdravstvenom organu koji će utvrditi zdravstvene sposobnosti zaposlenog”. Ako se dokaže da su sumnje poslodavca osnovane, on može otkazati zaposlenom ugovor o radu: „Pre toga, neophodno je zaposlenom dostaviti pisano obaveštenje o razlozima za otkaz”, objašnjavaju na sajtu Unije.
Navedeni primeri su dokaz da mora postojati balans u odnosu između poslodavca i radnika kako bi se prava i obaveze obe strane poštovale.