Studentska praksa – karta za zaposlenje
Studenti i svršeni studenti često su u dilemi da li da iskoriste trenutak i prihvate stručnu praksu u nekoj kompaniji ili da ipak sačekaju i nađu sebi “pravi posao”. Naravno da je posao mnogo bolja opcija, pre svega zato što podrazumeva mesečnu zaradu, za razliku od prakse koja, u većini slučajeva, nije plaćena. Međutim, nekad je potrebno uložiti danas da biste profitirali sutra. Evo koje su prednosti ovakve odluke.
Ulaznica u kompaniju
Ono što stručna praksa pre svega daje mladim ljudima, jeste mogućnost da postanu, na bilo koji način, pa i kao praktikanti, deo neke određene kompanije. Složićete se, i to je start koji kasnije može da se pretvori u realnost. Primera radi, kompanija koja je organizovala stručnu praksu lako može da odluči da zadrži mlade kadrove koji su nekoliko meseci učili posao i dobro su se pokazali. To je mladima uštedelo silno vreme za konkurse, razgovore, nastojanja da u nekoliko minuta razgovora za posao ostave pravi utisak. Praksa im daje mogućnost da mnogo više vremena posvete dokazivanju svojih kvaliteta, nadamo se, budućim poslodavcima. Uostalom, ima li bolje “ulaznice” u kompaniju od stručne prakse, ako se uzme u obzir da većina poslodavaca kad oglasi poziciju traži i određeno radno iskustvo koje studenti ili svršeni studenti, uglavnom nemaju. Praksa je način da dođu do radnog iskustva, kako bi uopšte mogli i da konkurišu za posao.
Oblikovanje kadrova
Sa druge strane, zašto bi poslodavci uopšte nudili praksu u svojoj kompaniji? Odgovor je jednostavan. Na taj način oni, ne samo da daju šansu mladim ljudima, nego i sebi daju priliku da među talentovanim ljudima prepoznaju one koji se uklapaju u vrednosni sistem kompanije. Kroz stručnu praksu i obuku, oni mlade oblikuju prema viziji i misiji sopstvene kompanije. Oni dakle, uče posao kako bi stekli i znanje i iskustvo koje je najidealnije upravo u kompaniji u kojoj uče, čime povećavaju sebi šanse da, pre ili kasnije, postanu punopravni članovi tog tima.
Naravno, ako se i ne desi da kompanije zadrže sve praktikante, ili nijednog, to je i dalje stavka u radnoj biografiji koja govori o radnom iskustvu – odnosno, daje CV koji nije za eliminaciju jer osoba nije radila u struci.
Praksa je win-win situacija
Pored već pomenutog praksa ima i obrazovni karakter. Jasno je da se tokom studija stiču određena, svakako potrebna teorijska znanja. Međutim, potrebna su i ona praktična znanja koja može da vam obezbedi stručna praksa. Prakse u kompanijama nisu isto što je praksa na fakultetu. Pogrešno ih je izjednačavati. Profesionalna praksa vam nudi primenljivo, opipljivo znanje koje u praksi funkcioniše, pored obrazovnog dela, koji vam nude obrazovne institucije.
Praksa vas osposobljuje za rad u korporativnom okruženju. Ili okruženju u kojem stičete praktična znanja na ovaj način – što je veoma korisno. Značajno je čak i zato što podiže nivo ličnog samopouzdanja, a stvara i radnu naviku. Ono još važnije što stvara jesu poslovni kontakti. Činjenica je da nikad ne znate kada će neko primetiti vaš kvalitet i preporučiti vas za neko radno mesto.
Odmerite sebe
Stručna praksa je takođe i prilika da naučite nešto o sebi. Možda ste ceo život sanjali da budete administrativni radnik, a tokom prakse shvatite da to nikako nije za vas. Radeći bar neko vreme u kompaniji, imaćete jasniju sliku o tome koje pozicije bi mogle da vam odgovaraju trenutno, a koje bi vam odgovarale u perspektivi kad steknete više iskustva.
Lošiji scenario je kad shvatite da ste pogrešili i da posao koji ste želeli nije za vas, a najbolji kad shvatite da volite i dobre i loše strane posla. U svakom slučaju, tako je i najbolje – da znate na vreme. Ono što nikako ne savetujemo jeste da sedite kod kuće i očajavate što nemate posao. Krenite od onoga što je lakše. Ako već nemate zaposlenje pokušajte da iskoristite stručnu praksu. Neka vam to bude ulaznica.