Sve manje kvalifikovanih konobara i kuvara na tržištu rada
Ugostitelji su u Srbiji postali izuzetno tražen kadar, budući da je dobro obučenog konobara i kvalifikovanog kuvara veoma teško naći. To nije slučaj samo kod nas, već i naši susedi osećaju nedostatak kada je reč o ovim profilima. Sa druge strane, to znači da je za kvalitetne kadrove u ugostiteljstvu počelo „zlatno doba“, budući da mogu lako da menjaju poslodavce i to za veću zaradu nego što je to ranije bio slučaj.
Poznavaoci prilika u ovom sektoru tvrde da će u narednom periodu kadra biti sve manje, jer su se mnogi usled iznenadne krize prekvalifikovali za druge poslove. Ugostiteljski sektor je jedan od najpogođenijih, usled iznenadne krize izazvane virusom kovid 19. Prema nezvaničnim podacima, Srbija u ugostiteljstvu ima angažovanih 110.000 ljudi, što prijavljenih, što neprijavljenih. Zbog problema koje je izazvao korona virus, u prethodnoj godini, trećina od tog broja vratila se u zemlju sa različitih kruzera, sezonskih angažmana i slično.
Plate u Srbiji i u inostranstvu
Koliko Srbiji preti odliv konobara i kuvara, možemo da naslutimo i kroz poređenje plata. Ukoliko se poredimo sa razvijenom Nemačkom, jasno je da su tamo plate veće, ali je sa druge strane i život skuplji. Konobar u Srbiji može u boljim lokalima da zaradi do 80.000 dinara osnovne plate bez bakšiša. U proseku, konobari u Srbiji zarađuju ipak oko 500 evra, a rade često i šesti dan u nedelji, dok je u Nemačkoj moguće da premaši i dupli iznos ove zarade i da inkasira 1.500 evra neto plate bez bakšiša.
Međutim, nije samo plata glavni razlog za posao konobara, već i bakšiš, koji nekad može i da premaši iznos osnovne zarade. Primera radi, ukoliko konobar ima mesečno 25 radnih dana i dnevno na ime bakšiša inkasira 500 dinara, to znači da će na platu dobiti još oko sto evra. Bakšiš može biti i znatno veći, ali i manji, zavisno od strukture gostiju.
Konobari tvrde da kod nas nije uobičajeno da gosti ne daju bakšiš, i da nije čest slučaj kada bakšiš izostane. Neki čak tvrde da po osnovu bakšiša za smenu mogu da dobiju i do nekoliko hiljada dinara. Ipak, mnogi od onih koji su mesecima stagnirali nisu čekali. Kad su se granice otvorile, mnogi su, u želji da reše egzistencijalne, odnosno finansijske probleme potražili ponovo posao u ovoj branši u inostranstvu, kako bi nadoknadili mesece stagnacije.
Poznavaoci tvrde da se za privremeni rad u inostranstvu odlučuju svi oni kojima je na neki način izazov životna egzistencija, što nameće obavezu restoranima, klubovima i kafićima u Srbiji da menjaju poslovnu strategiju.Ugostitelji kažu da im je u ovom momentu najveći izazov da naprave radno okruženje u kojem će zaposleni biti zadovoljni i neće tražiti posao van zemlje. Zato se lakše popunjavaju klubovi i lokali u kojima je mogućnost za bakšiš znatno veća.
Kadrovi fale i u inostranstvu
Kada konobari i kuvari iz Srbije traže zemlju u kojoj bi se zaposlili i zaradili nešto veći novac, poznavaoci tvrde da oni radije biraju Italiju, Austriju, Švajcarsku, Nemačku, Norvešku, Sloveniju i Hrvatsku, pre svega hrvatsko primorje.
Sa druge strane, nedostatak radnika u ovoj oblasti nije samo problem Srbije, nego sa ovim problemom muku muči i region i Evropa. Kako sada stvari stoje, to sužava prostor i za uvoz radne snage, jer se svaka zemlja u manjoj ili većoj meri suočava sa nedostatkom konobara i kuvara. Prema nekim podacima, od početka kovid krize, među evropskim zemljama kojima su najviše nedostajali radnici u sektoru ugostiteljstva, prednjačile su Češka, Belgija i Holandija. Kako se situacija odvija, navodi na zaključak da su pretpostavke o prekvalifikacije tačne.
Najveću nepokrivenu potražnju za radnom snagom na početku godine beležio je uslužni sektor, uz stopu slobodnih radnih mesta od 2,2 odsto u evrozoni i 2,1 odsto u EU.
Aktuelne konkurse i otvorene pozicije za radna mesta konobara i kuvara pogledajte na linku.