U Americi slede godine borbe, ali - od vas zavisi
Usled globalizacije američka kultura je postala zastupljena širom sveta, pa ni Srbija nije izuzetak. Priče o američkom snu stigle su i do ovih krajeva, a Mirjana Pantić je jedna od onih koja je svoj cilj ostvarila. Pitali smo je kako izgleda život u SAD, a ona kaže:
“Sve zavisi od toga u kojim uslovima ste došli. Ako vas u Ameriku dovodi “zelena karta”, onda slede godine borbe dok ne počnete da “puštate korenje”, odnosno da se stabilizujete finansijski, kupite nekretninu (stan ili kuću) i tražite škole za decu. Ono što diktira životni stil jeste posao kojim se bavite. Američko društvo je klasno izdiferencirano, što znači da i vaši budući poslovi u velikoj meri zavise od toga u kakvom se društvu trenutno krećete. U slučaju da ste zaposleni kao sobarica, konobar ili kuvar, velika je verovatnoća da će i vaš privatni život ispunjavati druženje sa ljudima sa kojima ste povezani poslom”.
HO: Ima li izlaza?
MP: Ukoliko se doškolujete u Americi, možete da računate da ćete promeniti posao, jer je teško da se zaposlite bez kvalifikacija. Problem je, međutim, što je školovanje na koledžima mnogo skupo, jer iznosi minimum nekoliko hiljada dolara po semestru, pa mnogi ostaju dugo da rade u restoranima. Sa druge strane, ljudi koji dolaze na studije znaju da moraju da se strpe nekoliko godina i budu obazrivi prema trošenju novca, ali posle mogu da se zaposle u struci, krenu pristojno da zarađuju i grade karijeru. Opcija ima mnogo, a kako se ko snađe, tako će mu biti.
HO: Koliko je potrebno da se zaradi da bi se izgurao ceo mesec?
MP: Neki umeju da preguraju mesec i sa 1.000 dolara, nekima je jedva dovoljno 3.000. Zarada i troškovi drastično variraju od države do države, od posla do posla, ali i od ličnih prohteva. Ako živite u gradu srednje veličine u Kaliforniji, na primer, onda ćete plaćati jednosoban stan bar 1.500 dolara. Isti stan će u Ilinoisu i Tenesiju biti 600 dolara, u Alabami možda i 500. Međutim, u Njujorku i San Francisku je za takav stan potrebno 3.000 dolara. Naravno, postoje razlike i u plati ali sigurno je da ćete i sa minimalnom zaradom uspeti da pokrijete osnovne troškove – račune, kiriju, garderobu i hranu.
HO: Da li su stranci plaćeni isto kao i državljani SAD?
MP: Nemam utisak da postoji “posao za strance”.Ovde su svi pomalo stranci. Kad je reč o poslu, mogu da govorim o ličnom iskustvu koje je pre svega vezano za fakultet. Trenutno sam asistent na Univerzitetu u Tenesiju, gde takođe privodim kraju doktorske studije. Uporedo tražim posao profesora za digitalne medije na fakultetima u SAD i zaista ni u jednom momentu mi nije palo na pamet da bih mogla da budem plaćena manje jer sam stranac. Ono što je sjajno u Americi jeste da su plate javne, tako da bi se takva diskriminacija brzo otkrila da postoji.
HO: Stipendije su takođe način da se dođe do posla... Kako je to u tvom slučaju izgledalo?
MP: Radila sam skoro dve godine na tome da upišem doktorske studije u SAD. Prvo, morate imati bar neku uštedu da krenete u ovu avanturu. Iako sam dobila stipendiju Univerziteta u Tenesiju, kad sam se doselila u Noksvil, grad na jugu SAD, trebalo mi je novca za početne troškove – kupovinu automobila, iznajmljivanje stana, nameštaj, dokumenta i ostalo. Recimo da vam u startu ode između 5.000 i 10.000 dolara. Opet, sve zavisi od toga u kojoj ste državi/gradu. Za Njujork to nije dovoljno, za Tenesi jeste. Naravno, zavisi i od toga da li ste sami ili sa porodicom, da li želite da živite sa cimerima, da li ćete kupovati nov ili polovan nameštaj… Drugo, treba ispolagati testove. Za doktorske studije sam polagala TOEFL i GRE, pa sam počela da se prijavljujem na fakultete u SAD koji imaju programe u oblasti masovnih komunikacija. Svaka aplikacija je morala da se plati od 50 do 100 dolara, a uz nju sam predavala rezultate testova, motivaciona pisma i preporuke. Sve je to naporno i skupo, ali kada bih opet morala da odlučujem o svojoj budućnosti, gotovo da bih isto sve uradila.
HO: Razmišljaš li o papirima?
MP: Trenutno ne, jer mi je prioritet da nađem posao na fakultetu gde ću moći da nastavim da radim ono u čemu sada uživam. Sada sam na studentskoj vizi, a po zaposlenju ću dobiti ili radnu vizu ili zelenu kartu. Verujem da će sve biti u redu.
Borba za budućnost
HO: Tvoj savet?
MP: Amerika je zemlja za ljude koji žele da se bore za svoju budućnost, nikako za one koji veći deo života provedu krijući se iza mamine suknje. Zaista morate da stisnete petlju i da budete spremni da ostavite svu sigurnost koju ste imali u životu u Srbiji među najbližima da biste se upustili u ovu avanturu. Budite spremni da se menjate, jer se Amerika neće promeniti zbog vas.Koji god posao da radite, bilo da ste kuvar, menadžer, ili doktor nauka, slede vam promene u životnom stilu i žestoka borba. Ali, najbolje je to što je cilj koji zacrtate ostvariv i zavisi prevashodno od vaših sposobnosti i volje. Pokazaćete ko ste zaista kad vam se u životu pruži prava prilika.