Za koga je Srbija „obećana zemlja“?
„Odliv mozgova“ je poznati izraz koji se koristi za mlade koji svoju zemlju napuštaju u potrazi za boljim poslom. Ova pojava bila je evidentna 90ih godina, kada je veliki broj mladih napustio tadašnju Jugoslaviju i otišao u zemlje Zapadne Evrope, kao i u Sjedinjene Američke države i Australiju. U želji da sebi i svojoj porodici obezbedi sigurnu budućnost, mlada radna snaga odlazi u „obećanu zemlju“ misleći da je tamo čeka veća šansa za uspeh i bolji životni standard.
Da Srbija polako ali sigurno postaje „obećana zemlja“ svedoči i činjenica da je do 2022. godine, 22.000 radnika iz različitih država došlo u našu zemlju kako bi obavljali različite poslove. Bez obzira na pandemiju korona virusa 2020. godine stranim državljanima je izdato 13.000 radnih dozvola, dok je porast zabeležen prošle godine kada je ovaj broj iznosio 20.000. U potrazi za poslom u Srbiju najčešće dolaze radnici iz Albanije, Severne Makedonije, Ukrajine, Turske, Kine i Indije.
Iako je bilo predviđeno da će u Srbiju doći čak 12.000 radnika iz zemalja Azije, od početka godine, najbrojniji su ukrajinski i ruski državljani, koji su zbog trenutne političke situacije došli u Srbiju u potrazi za poslom i sigurnim utočištem za sebe i svoju porodicu. Iz ovog primera jasno se vidi da pored boljih uslova za rad, trenutna politička i ekonomska situacija u zemlji utiču na to da se njeno stanovništvo odseli u drugu državu. Takođe, primetno je da najveći broj radne snage čine stanovnici iz zemalja trećeg sveta, gde je niži životni standard. Na primeru Kine evidentno je da različite zemlje nude beneficije radnoj snazi, koja odlaskom u drugu državu dobija subvencije kako bi uspela da započne sopstveni biznis.
Kada je reč o poslovima koje obavljaju, strani državljani se najčešće zapošljavaju u inostranim firmama koje posluju u Srbiji, gde obavljaju poslove na različitim pozicijama jer dobro poznaju jezik. Najčešće u takvim situacijama poslodavac ili firma zaposlenima obezbeđuju stambeni prostor u kojem će boraviti prilikom rada u određenoj zemlji. Prema istraživanju, u Srbiji su to izraelske, kineske, italijanske i nemačke firme, jer zaposlenom osoblju nude najbolje uslove za rad.
Pored viših pozicija koje obavljaju inostrani državljani, sve je više radne snage koja vrši fizičke poslove. Tokom prethodne godine skoro 14.000 radnika zaposleno je na gradilištima i obavlja građevinske radove. Radnici na gradilištima najčešće dolaze iz Albanije, Turske, Avganistana, Libije, Indije i Pakistana. Poslodavci zaposlenima mogu obezbediti hostel ili stan u kojem će biti tokom boravka u Srbiji, ali u slučaju da im ne obezbeđuju radnici se međusobno dogovaraju i iznajmljuju stambeni prostor zajedno sa svojim kolegama.
Zašto su najbrojniji strani državljani koji obavljaju fizičke poslove?
Prilikom istraživanja o tome koje poslove najčešće obavljaju strani državljani u Srbiji, treba uzeti u obzir da je naša država u deficitu kada su u pitanju zanatski poslovi, poput majstora za popravljanje instalacija, zidara, vodoinstalatera, varioca, automehaničara i drugo. Tada su firme spremne da plate i više kako bi nadomestile nedostatak ovog kadra u svom timu. Kada je reč o starosnoj dobi prilikom zapošljavanja stranaca, ona iznosi od 25 do 30 godina.
Zarada, ušteda i minimalni troškovi su faktori koji strane državljane motivišu da dođu i rade u Srbiji. Takođe, skroman način života je svakodnevnica onih koji u Srbiju dođu da bi obavljali fizičke poslove, pa su i njihovi troškovi minimalni.
Velika potreba za radnom snagom na infrastrukturnim, građevinskim i poljoprivrednim poslovima uticala je na to da sve veći broj radnika iz zemalja trećeg sveta dođe u Srbiju i radi u navedenim oblastima.
Kada je reč o infrastrukturnim i građevinskim radovima, rokovi koje građevinske firme moraju ispoštovati ne daju poslodavcima izbor, osim da zaposle što više radne snage kako bi na vreme završili izgradnju objekta, puta, železnice, mosta i drugo. Upravo zato se neretko odlučuju da uposle strane državljane koji su ponekad spremni da rade i za minimalnu platu.
Tokom prolećnih i letnjih meseci pa sve do jeseni inostrani državljani se angažuju u oblastima poljoprivrede, pa srpskim poljoprivrednicima pomažu u radovima na njivi – prilikom setve, žetve, sakupljanja sena i sl, za takvu vrstu poslova stranci se pretežno angažuju u Vojvodini. Neretko se inostrani radnici angažuju za berbu i sortiranje voća i to najčešće u Šumadiji, valjevskom i ivanjičkom kraju. Da su iskustva stranih državljana dobra, svedoči i to da se nakon povratka u matične zemlje, prijavljuju kako bi i naredne godine obavljali iste poslove.
Predviđanja za narednu godinu su uslovljena političkim i ekonomskim promenama koje će se dešavati na globalnom nivou, ali je evidentno da će u Srbiji broj radne snage koja dolazi iz inostranstva biti dvostruko veći u odnosu na 2022. godinu.