Život bez stresa, lako do posla, ali zaboravite česte posete Srbiji
Novi Zeland je za mnoge zemlja iz snova u kojoj bi rado živeli i radili. Opravdano, bar prema rečima onih koji su taj san dosanjali i tamo se nastanili. Kažu, društvo je odlično uređeno, život je lep i lagodan, ljudi prijatni, ali tu je druga, manje privlačna strana. Na Novom Zelandu ste relativno izolovani, avionske karte do Srbije su skupe, pa posete familiji verovatno neće biti baš onako česte kako mnogi u početku misle.
Danijela Stojanović (55) na Novi Zeland dospela je igrom slučaja. Ona za čitaoce Halo oglasa opisuje svoje iskustvo, koje će nekima koji još vagaju da li da pokušaju novi život u toj zemlji ili ne, možda pomoći da prelome.
Potreban inženjer poljoprivrede – tako je počelo...
Pre godinu i po dana, Danijelin suprug je dobio ponudu za posao na Novom Zelandu. On je inače, prema njenim rečima, diplomirani inženjer poljoprivrede, radio je dugi niz godina u pčelarstvu, na poslu selekcije matica. Posrećilo mu se, jer je taj posao tražen na Novom Zelandu, pa je bez većih problema dobio radnu vizu.
“Rešili smo da idemo zajedno. Ja sam dobila partnersku vizu. Pošto se sve brzo odvijalo, nismo imali vremena da se dobro informišemo. Naime, kada se aplicira za partnesku vizu, partner ima pravo i na radnu vizu. Čak je na neki način u povoljnijem položaju što se tiče posla, jer može da radi koji god posao želi, dok je nosilac radne vize vezan za posao za koji je i potpisao ugovor, i nijedan drugi”, objašnjava naša sagovornica Danijela.
Inače, navodi, postoji i ograničenje u godinama za dobijanje takozvane rezident vize - 55 godina. Osim toga, da bi se dobila bilo kakva viza koja nije samo turistička potrebno je biti i dobrog zdravlja i karaktera, a postoje ovlašćene agencije u kojima se obavljaju lekarski pregledi.
Kako kaže, ona je aplicirala samo za partnersku vizu, i nije iskoristila mogućnost da istovremeno aplicira i za radnu - bar ne do ove godine. Ove godine su oboje produžili vize, a ona je aplicirala ovoga puta i za radnu vizu.
“Dobila sam je, što znači da mogu da radim bilo koji posao ovde. Samo što to i nije baš tako “ružičasto” kao što izgleda na prvi pogled”, iskrena je ona.
Danijela Stojanović je po struci psiholog i psihoterapeut, a da bi taj posao radila na Novom Zelandu potrebno je da položi test engleskog jezika Ielts Academic i da se registruje kao psiholog. Registracija je proces koji traje izvesno vreme.
“Srećni smo, ali nam nedostaju rođaci”
Stojanovićeva navodi da je na prvi pogled Novi Zeland zemlja snova, ali kad se pažljivije razmotre različite okolnosti, može se videti da nije tako jednostavno ni doći, a ni tu ostati.
“Mi smo ovde veoma zadovoljni i srećni, ali nam ponekad nedostaju familija i prijatelji. Prvu godinu svog boravka smo proveli u mestu Waikuku Beach, u kući na obali Pacifika, a ove godine smo prešli u Christchurch, jer je to veći grad i pruža više mogućnosti”, kaže ona.
Naša sagovornica je svoje iskustvo podelila u knjizi, zbirci kratkih priča autobiografskog karaktera, pisanih iz ugla psihologa i psihoterapeuta, nazvanoj “Kako pripitomiti zebru”. Do knjige se može doći naručivanjem na mejl adresu: bg_kontrapunkt@yahoo.com.
Lako do posla, teško do bogatstva
Naša sagovornica tvrdi da je na Novom Zelandu lako naći posao, a i na sajtu novozelandske vlade postoji spisak traženih zanimanja.
“Savetovali su mi da nađem bilo kakav posao dok se ne završi proces registracije, ili da volontiram. Ovde se može naći posao. Za mnoge od traženih pozicija je potrebno prosečno znanje engleskog jezika, kao i položen vozački ispit. Sa stranom vozačkom dozvolom se može voziti godinu dana, a posle je potrebno položiti njihov vozački ispit, testove i vožnju. To pre svega zato što se ovde vozi levom stranom, a i ima nekih razlika u pravilima vožnje”, objašnjava naša sagovornica.
Dosta se ceni iskustvo i znanje prilikom dobijanja bilo kog posla, navodi ona. Prema njenim rečima, prosečne plate su dovoljne za dobar život, ali se od njih ne može obogatiti.
“Troškovi života su veliki, naročito ako se iznajmljuje kuća. Najskuplje su cigarete, jedna kutija je oko 25 NZ dolara. Inače se vodi i velika antipušačka kampanja, pa pušačima nije baš lako”, rekla je ona.
Novi Zeland je zaista prelepa zemlja i društvo je odlično uređeno, ističe naša sagovornica, uz opasku da je život lagodan i bez velikog stresa.
“Ljudi su ljubazni i prijatni, ali, ako neko odluči da dođe ovamo, dobro je da uzme u obzir da je ovo najizolovanija država, da je daleko od Srbije, Evrope, avionske karte su skupe, verovatno neće moći baš često da viđa familiju i prijatelje. Možda je zato NZ dobro rešenje za mlađe ljude, koji žele da ovde formiraju porodicu i koji lakše mogu da se prilagođavaju potpuno drugačijem društvu”, savetuje.