Danijela Stojanović - Kako se izboriti sa stresom, ali i mobingom
Intervju - Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut
2.7.2013.
Kako bismo vam bliže dočarali šta ovakvo zanimanje nosi sa sobom, porazgovarali smo sa Danijelom Stojanović, kliničkim psihologom i psihoterapeutom. Danijela je privatnom praksom počela da se bavi 1991. godine, a obavlja je i danas u sopstvenom psihološkom savetovalištu “Kontrapunkt”, koristeći u radu geštalt psihoterapiju i EMDR metodu. Član je Saveza psihoterapeuta Srbije, Udruženja geštalt psihoterapeuta, kao i EMDR asocijacije Srbije.
Kako u najkraćim crtama izgleda posao psihoterapeuta?
„ Ja kao psihoterapeut, kroz psihoterapiju, nastojim da svojim klijentima pružim mogućnost da postanu svesni svojih kapaciteta za zdrav i radostan život i da ponovo osete uzbuđenje življenja i to OVDE i SADA. Ovome u znatnoj meri pomaže postavljanje pitanja. Ponekad pronađemo odgovore, ponekad odgovori pronađu nas, a često je samo postavljanje pitanja važnije od dobijanja odgovora.“
Šta podrazumeva psihoterapija?
„Psihoterapija je samo jedan od načina rada na problemima psihološke prirode koji se odvijaju uz pomoć drugih ljudi. Kao i sve što radimo uz pomoć drugih ljudi, određen je ne samo našom ličnošću, nego i ličnostima svih onih koji u tome učestvuju. U procesu psihoterapije učestvuju klijent, (ili grupa) i psihoterapeut. Sve te ličnosti kreiraju psihoterapijski ambijent. Ono po čemu se psihoterapijski ambijent razlikuje od drugih oblika udruživanja ljudi koji imaju sličan problem jeste način na koji se taj problem rešava. Terapijski ambijent podstiče klijenta da postane svestan svog problema i da ga razrešava upravo na taj način, svesnošću.
Da li Vam se obraćaju ljudi koji su dugo bez posla ili trpe pritisak zbog posla?
„Najčešći razlozi dolaska na psihoterapiju, u mojoj praksi, a koji su vezani za posao i radno okruženje, jesu stres i mobing.
Stres izaziva svaki činilac koji ozbiljno ugrožava i remeti ravnotežu u organizmu. Ovi činioci se nazivaju stresorima, i kada je u pitanju posao, govori se o radnim stresorima: ono što se dešava na radnom mestu, nezaposlenost, penzionisanje. Psihoterapija može biti od pomoći u prevazilaženju posledica stresa, kao i jačanja otpornosti na njega, pošto je za stres karakterisično da određeni faktori koji ga izazivaju deluju iznenada i neočekivano.
Sa druge strane pojam mobinga obuhvata psihičko maltretiranje, poniženja, uvrede, nipodaštavanje ili seksualno zlostavljanje na radnom mestu. Posledice napada na ličnost, dostojanstvo, pa čak i zdravlje zaposlenih su višestruke. Definitivni odlazak sa radnog mesta, samo je jedna i to najbezbolnija od svih mogućih posledica mobinga.
Psihološke posledice mobinga se ispoljavaju preko određenih simptoma - obično su to strahovi, napetost, nesanica ili lupanje srca. Kada se lekarskim pregledom utvrdi da su fizički zdravi, žrtve mobinga najčešće pomisle da sa njima nešto nije u redu. Ne povezuju ovo sa zastrašivačkim nastupom pojedinaca, što stvara tenziju kod zaposlenih. Sa druge strane, otvara se mogućnost osobama koje često karakterišemo kao "sposobne" da, prikrivajući svoje mane, grade autoritet pogrešnim metodama. Jedno od često korišćenih sredstava je ucena i zastrašivanje kojim se žrtva drži u neizvesnosti. Konstantni pritisak dovodi do produženog stresa, bez mogućnosti da ga se oslobode na pravi način. Posledice psihološkog zlostavljanja često zadiru dublje u socijalnu strukturu društva. Nervozu osećaju i trpe pre svega porodica i najbliži prijatelji.
Najvažnije, ali često i najteže je stvoriti ravnotežu u odnosu između poslovnog i privatnog ili intimnog života. Ukoliko se mobing prepozna, potrebno je stvoriti vrstu mentalnog štita i ne dozvoliti sebi da budete uvučeni u sistem nezdravih odnosa. Svaka reakcija na provokaciju, koja vodi produbljivanju konflikta, znak je pristajanja na nametnuta pravila igre, koju vodi onaj ko nas u taj odnos uvlači. Kada prihvatimo da osoba svesno, što znači sa određenim ciljem teroriše druge, možemo lakše da se branimo.
Što se tiče psihološke strane ovog problema, ono što se može uraditi je da se radi na očuvanju opšteg mentalnog zdravlja, da se jača tolerancija na stres, upoznavanje sa načinima na koje mogu da se prevaziđu psihološke posledice mobinga, kao što su anksioznost, depresija, psihosomatske tegobe.
Da li postoje neki saveti, tehnike kojima čovek sam sebe može da bodri u takvim situacijama koje često znaju da traju prilično dugo?
„Otpornost prema stresu se može povećati i to:
- aktivnim ponašanjem (suprostavljanje stresnoj situaciji ili njeno izbegavanje), neprepuštanje
- primenom korisnih obrazaca ponašanja(brza i realna procena ugrožavajuće situacije, suočavanje sa njom,napraviti analizu, planirati, tražiti i prihvatiti adekvatnu socijalnu pomoć i podršku)
- dobrom samoprocenom (realna procena sebe, svojih moći i izdržljivosti)
- povećanjem samopouzdanja (realnog): ako verujemo u sebe i ako ocenjujemo da smo dobri, sposobni i istrajni u ostvarenju nekog važnog cilja
- opuštanjem (relaksacijom)
- fizičkom rekreacijom
- gajenjem osećanja sreće i zadovoljstva
Na kraju, zanima nas ko pomaže psihoterapeutu kada ima probleme?
„I psihoterapeut je ljudsko biće, pa takođe može imati probleme psihološke prirode. Stručno znanje i iskustvo mu može biti od pomoći u prevazilaženju ovih problema, ali je i njemu potreban neko neutralan, ko nije direktno uključen u njegovu životnu situaciju, da bi mogao lakše da postane svestan njihovih uzroka, kao i optimalnih načina rešavanja. Dakle, i psihoterapeuti idu na psihoterapiju, kada zaključe da im je potrebna.“
Izvor: Halo oglasi