Mit o stalnom poslu i prava zaposlenih na određeno vreme
Ona stara vremena u kojima je cilj prosečnog građanina bio da „nađe posao za stalno“, po svemu sudeći, odavno su prošla
Danas stalan posao postaje utopija, a angažovanje po potrebi poslodavca sve češći model zaposlenja. Ono što je nesumnjivo pozitivno, jeste činjenica da su zaposleni poslednjih godina, dobili i nešto veća prava nego ranije.
Na pitanje da li zaposleni zapravo znaju šta dobijaju ugovorom na određeno i koje su, eventualno, mane takvog angažmana? Pokušaćemo da odgovorimo.
Bez brige za doprinose i odmor
Zaposlenima na određeno pre svega treba reći da mogu da budu mirni što se tiče obaveznog socijalnog osiguranja, godišnjih odmora, trudnoće. Njihov status nije drugačiji od osoba sa famoznim stalnim zaposlenjem.
Oni imaju ista prava kao i zaposleni za stalno kada je reč penzijskom i invalidskom, zdravstvenom i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, odnosno ostvarivanju prava na zaštitu kada odu u penziju, ukoliko se razbole, ostanu bez posla.
Porodilje, kao posebno osetljiva kategorija, takođe nemaju razloga za brigu, jer im je status isti. Bilo da su zaposlene na određeno ili na neodređeno vreme, poslodavac ne može da raskine ugovor sa njima. Kako stoji u zakonu, za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Napredovanje, krediti...
Najveća razlika se ogleda u šturoj mogućnosti za napredovanje, bilo da je reč o polažaju, bilo da je reč o plati. Zaposleni na određeno vreme tako ne mogu da „odu“ na više položaje.
Njima i visina plate ostaje nepromenjena za sve vreme radnog odnosa, što je u odnosu na položaj radnika zaposlenih na neodređeno vreme, nepovoljniji položaj s obzirom da je poslodavac, u zakonom propisanim slučajevima koji se odnose na ocenjivanje radnika, dužan da odluči o premeštaju radnika u sledeći platni razred.
Međutim, kada je reč o dozvoljenom minusu i podizanju kredita čini se da je načinjen korak napred. Halo oglasi posao su kontaktirali pojedine banke, i kako su nam rekli, pod odredjenim uslovima, sada i radnici na određeno vreme to pravo mogu da koriste.
Koji ste ugovor potpisali?
Preciziranja radi i u slučaju da imate dilemu koji ste ugovor potpisali, ugovor o radu na neodređeno vreme je onaj u kojem nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje.
Sa druge strane, zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno, kako stoji u zakonu, objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili obavljanjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja predstavlja rad na određeno vreme.
Ukoliko poslodavac propusti da navede na koji se vremenski period zaključuje ugovor pretpostavlja se da zaposleni ima zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.
I ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Važno je znati da poslodavac ovaj ugovor može da zaključi sa istim zaposlenim za period koji sa ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom.
Manjkavosti
U medijima se često navodi i da su moguće zloupotrebe.
Kako kažu, to se dešava kada poslodavac sukcesivno zaključi ugovor o radu na određeno vreme sa zaposlenim iako je potreba za njegovim radom stalna.
Ovo je moguće jer se svaki vremenski interval duži od 30 dana, u kojem zaposleni nije bio u radnom odnosu, posmatra kao njegov prekid. Tako se svaki naredni ugovor koji se zaključi sa bilo kojim poslodavcem, pa i sa istim, smatra novim radnim odnosom.
Neretko poslodavci svaki naredni ugovor u radu na određeno vreme zaključuju sa istom osobom koja je do tada kod njih radila slične, ali ipak različite poslove, a sve kako ne bi moglo da se dokaže da postoji trajna potreba za poslom koji je obavljala.
Najčešće potrebe za radnikom „na određeno“
Ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka, za rad na projektu čije je vreme trajanja unapred određeno, najduže do završetka projekta, kao i sa stranim državljaninom na osnovu dozvole za rad, u roku trajanja dozvole.
Takođe, ugovor na određeno sklapa se i za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, a na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci, kao i sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova.
PP i drugi ugovori
Važno je napomenuti da postoje i drugi oblici radnog angažovanja gde se ne zaključuje ugovor o radu, a to su ugovori o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu...
Kod takvih ugovora razlika u obimu prava je velika. Samo kod radnog odnosa, bilo da je na neodređeno ili na određeno vreme, zaposleni imajupravo u najširem obimu koja podrazumevaju pravo na odgovarajuću zaradu, godišnji odmor,plaćeno bolovanje, prekovremeni rad, plaćen rad vikendom i rad noću, pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, pravo na zaštitu na radu...